КО ЈЕ БИО ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ? Ишао на Богословију са митрополитом Амфилохијем, познат као један од највећих теолога
УМИРОВЉЕНИ епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић преминуо је после тешке борбе са вирусом корона у Требињској болници.
Њему се стање погоршало пре два дана, након чега је прикључен на респиратор због обостране упале плућа.
Владика Атанасије је био један од најзначајнијих теолога и аутор великог броја радова и књига, као и превода најважнијих дела православне мисли.
Атанасије је рођен као Зоран Јевтић 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године.
Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклесиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“.
У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода.
Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године.
Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма.
Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора. Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија.
