Попис у Црној Гори: Зашто је опасно његовати „дуални идентитет”

Предстојећи попис становништва је од суштинског значаја за Србе из Црне Горе. Нема сумње да ће бити структура које ће покушати Србима да потуре кукавичје јаје у виду изјашњавања као ,,Србин-Црногорац“ или ,,Црногорац-Србин“.

Предстојећи попис становништва је од суштинског значаја за Србе из Црне Горе. Нема сумње да ће бити структура које ће покушати Србима да потуре кукавичје јаје у виду изјашњавања као ,,Србин-Црногорац“ или ,,Црногорац-Србин“.

Такве опције су на претходном попису 2011. године имале укупно 3.936 изјашњених, односно 0,64%. Опасност комбинације национално-регионалног изјашњавања по национални идентитет најбоље се види на примеру Шпаније. У Шпанији је до 1975. године било могуће изјаснити се само као Шпанац. Наравно, Шпанија је била ауторитарни режим у то доба и јасно је да се тако нису осећали значајни делови Каталоније, Баскије и Галиције.

Међутим, већина становништва у другим крајевима Шпаније је гајила превасходно шпански национални идентитет. Од пада франкизма Шпанија форсира идеју ,,двојног идентитета“, односно да особа има и национални и регионални идентитет (нпр. и Шпанац и Андалужанин), како би, између осталог, нивелисала целу Шпанију са оним што увелико постоји у Баскији и Каталонији и тако покушала да ослаби њихове сепаратистичке аспирације. Резултати такве политике су катастрофални. Тако истраживање шпанског Националног института за статистику из 2014. годину говори да се, укупно гледано, Шпанцима осећа 24,5% грађана, да двојни идентитет има чак 54,5%, док искључиво регионални идентитет има 17,4% грађана.

Није спорно да су овакви резултати били очекивани у Каталонији и Баскији, па и у Валенскијанском Региону и Галицији, али засигурно не и на традиционално изразитој прошпанској кастиљанској територији. Национални инжењеринг довео је до тога да у Кастиљи-Ла Манћи двојни идентитет има 53,6% грађана (шпански 36,4%), у Кастиљи и Леону 61,4% (шпански 33,6%), а у Региону Мадрид 43,4% (шпански 39,4%). Шпанија не само да није охрабрила Баске и Каталонце да се изјашњавају као Шпанци, већ је и од неспорних Шпанаца створила неки међуидентитет. Према томе, имамо пластичан пример зашто Срби у Црној Гори треба да се изјасне као Срби, а не Срби-Црногорци/Црногорци-Срби, јер би то било највише на штету чисто српског националног идентитета.

Аутор је Рајко Петровић, српски политиколог и хиспаниста, докторанд на Факултету политичких наука у Београду, сарадник и пријатељ иницијативе српског народа у Црној Гори „Ми знамо ко смо”.

Извор: Ми знамо ко смо/Фејсбук