ЕВО ШТА ЈЕ МОНТГОМЕРИ РАДИО ПРЕД НАТО АГРЕСИЈУ
У ТЕШКОМ периоду, 1998, био сам шеф кабинета министра одбране Републике Српске Манојла Миловановића, заменика генерала Младића и команданта западног фронта.
Био сам руководилац плана одбране Српске – то је круцијални документ који садржи све аспекте одбране државе – и учествовао у раду Врховног савета одбране којим је председавао председник Републике Српске.
Ломљење СФРЈ изведено је на комбиновани начин – и спољним клештима и унутрашњим. Одлучено је да то буде постепени распад под контролом Запада.
Стратешка процена ЈНА је била да Немачка као кључна европска сила дефинитивно иде у ту експанзију.
Никола Поплашен је смењен 5. марта 1999, од стране високог представника Карлоса Вестендорпа. На злонамеран и нелегалан начин су злоупотребили Дејтонски мировни споразум и његов Анекс десет.
Мирко Шаровић је дао оставку под притиском афере „Орао“ из 1993, али је пре тога следио страховити војни и обавештајни удар на Републику Српску када је разбијен 410. обавештајни центар, који је био информативни мозак војске који је пружао сву могућу логистичку подршку.
То је била увертира у реформу одбране.
Педи Ешдаун је био припадник специјалних војних служби Британије – колонијалне Британије у којој је рођен. Дошао је у БиХ на таласу Блера, у либералној транзицији.
Британци никада нису дозвољавали да Немци преузму регионалну снагу и да преузму континенталну Европу.
Први лорд који је био генсек НАТО-а, лорд Измеј, рекао је да је британска визија Европске уније: Американци унутра, Руси напољу, а Немци да буду потчињени.
Улога Британије је од тада контролни механизам за експанзију Немачке.
То је било и на овим просторима деведесетих година. Тада, у том периоду америчко-британског зближавања – Америка је на простору Балкана контролисала немачки експанзионизам. Не само поводом Балкана, већ и Европе.
Оно што се десило нама, виђено је као мини облик онога што је предвиђено за Русију.
Амерички генерали и стратези спроводили су обуке у земљама насталим распадом СССР.
Знали смо планове за бомбардовање Србије. У то време је смењен наш врховни командант, председник Поплашен. Знали смо датуме, имали смо конекцију са СРЈ.
То је био изузетно тежак период да СРЈ, са ризиком да Срби, буду изложени опцији директне војне интервенције, не само у виду ваздушних удара него и копнене интервенције.
Монтгомери је почетком априла дошао на састанак најужег политичког и војног руководства. Председавао је, тада већ смењени, председник Поплашен.
Ми нисмо прихватали да је он смењен с обзиром да је рат у Југославији, да имамо концентрацију снага на границама, проблем са копненом интервенцијом…
Тада је био један фрустрирајући догађај: имали смо планове како да се одупремо и неспорно је да би Република Српска ушла у оружане сукобе. Да је била копнена операција против СРЈ, Република Српска би у то ушла против НАТО.
Почеле су припреме за копнену операцију.
Монтгомери је дошао на састанак нашег Врховног савета одбране. Дошао је са помоћницима, ЦИА и руководиоцима обавештајних структура.
Тада су биле демонстрације око 5-10 хиљада људи у Бањалуци.
Монтгомери је скинуо панцир и ушао у салу.
Ја сам записао шта је речено у тих 5 минута и тај запис је у нашим војним и обавештајним структурама.
Рекао је: Господо, ви имате комуникацију са Србијом, знамо шта спремате и које инструкције имате са Србијом и СРЈ око уласка у рат. Ја ћу да вам се представим: ја сам генерал са четири звездице и генерал сам свим америчким снагама у Европи. Ја сам задужен за вођење копнене операције против СРЈ. Ја сам командант са командним местом на Мајевици изнад Тузле, на 120 км од Беогарада. Знам шта радите и дајем рок од 12 часова да обуставите мобилизацију, обавештајно деловање, логистичке припреме, било какву сарадњу са СРЈ. У противном, након 12 часова, конзервираћу БиХ, пустићу муслимане и Хрвате на вас и даћу имваздухопловну подршку НАТО. Толико!“
Устао је, ја сам га испратио, поново је обукао свој панцир и отишао.
То је само један сегмент силе који су они црпели из овог Анекса десет – да „учествују у стабилизацији“, али је то била једна велика злоупотреба и конкретно стављање у функцију ломљења СРЈ, а потом и Србије.
Каснијих година нам је речено да се америчка политика фокусира на одвајање Црне Горе од Србије 2006, и на Косово, а да БиХ није у фокусу, те да се након тога окрећемо европским питањима.
Атлантизам је отишао својим током, „пролећима“ и обуздавању Србије.
Хтели су да ураде што је могуће више пре него Русија поново стане на ноге.
И заиста, 2007. имамо Минхенску конференцију, а 2008. Русија интервенцијом излази ван својих граница и имамо Осетију.
Промењене су околности, Срби треба да буду мудри.
сажетак реченог у емисији „Добро јутро“ ТВ Хепи
