Нова порука Анкаре: Зашто је Турска променила име
Промена међународно признатог имена Турске из енглеског облика Турки у Туркије, како изворно гласи на турском језику, симболички је потез председника Реџепа Тајипа Ердогана који има унутрашње-политичку димензију и мотивацију, сматра Дарко Танасковић.
Овај оријенталиста и наш некадашњи амбасадор у Турској оцењује да је потез турског председника легитиман и да нису тако ретке промене назива држава, али да је овде реч о ребрендирању имиџа земље ограниченог домета.
Уместо енглеског Турки – Туркије
Турска телевизија ТРТ подсетила је на недавно саопштење председника Ердогана у коме је најављена промена међународно признатог имена земље из Турки (Turkey) у Туркије (Тurkiye).
У саопштењу је објашњено да реч Туркије репрезентује и изражава културу, цивилизацију и вредности турске нације на најбољи начин.
„Очигледно је да Ердоган има неке разлоге да и тим симболичним гестом укаже колико брине за самосвојност и националну чистоту, па и да укаже на великчину и значај Турске, да неће дозвољавати да се у међународној комуникацији употребљава име које није национално“, каже Танасковић за Спутњик.
На питање да ли је то одраз потребе да се приближи народу у тренутку када на унутрашњем плану има проблемепоготово у ситуацији са констаним падом вредности националне валуте и све то у сусрет изборима, наш саговорник каже да не мисли да ће ова промена много утицати на широке народне масе. Указује, међутим, и на оно што је неспорно.
Симболички потез
„Читавим низом симболичких потеза које повлачи, укључујући рецимо и враћање Аја Софије у статус џамије, Ердоган жели да ојача своју позицију националног лидера, да се приближи ономе што је био Кемал Ататурк, отац Турака и да покаже колико он брине за нацију“.
Наш саговорник каже да у суштини промена није велика, јер је реч само о промени изговора истога имена. И до сада је то међународно име било адаптација основног имена Турске.
Низом симболичких потеза Ердоган жели да ојача своју позицију националног лидера
© AP Photo / Burhan Ozbilici
Танасковић напомиње да та промена назива није као у неким другим случајевима каквих је било у новије време где су се државе одрицале имена за које су сматрале да није адекватно јер је било страног порекла или је било последица колонијалног раздобља када су имена давали колонизатори.
Порука и међународној заједници
Тако је, подсећа наш саговорник, Бурма променила име у Мјанмар, Цејлон у Шри Ланка, Зленортска острва у дипломатској преписци су Кабо Верде. Обала Слоноваче не дозвољава превођење њеног имена Кот д’ Ивоар на језик који није француски. То су промене које се виде и имају конотацију, што овде није случај, јер је ово ребрендирање, како сматра, крајње ограничено.
А на питање, има ли у тој промени енгелског облика назива Турске и поруке међународној заједници, Танасковић одговара:
„Увек Ердоганове поруке иду и међународној заједници и за унутрашњу употребу. Он свуда жели да покаже да је Турска самосвојна, да држи до свога достојанства и да јој други неће одређивати судбину. У том смислу наравно ово је и порука међународној заједници у склопу целокупног његовог наступа на линији неоосманизма“, каже Танасковић.
Да би промена имена до краја била озваничена и да би почела да се спроводи, он сматра да би Турска у УН требало да затражи промену званичног назива.
rs.sputniknews.com
