ДРАМАТИЧНА АНАЛИЗА КАРИЈЕРНОГ ДИПЛОМАТЕ: У БиХ неће бити рата АЛИ НА КОСОВУ ЈЕ СИТУАЦИЈА ДРУГАЧИЈА!

Пред Србијом је одавно толико изазова да не знам да ли бисмо уопште умели да живимо без њих.

Како се међународне прилике компликују и погоршавају, и то драматично од почетка рата у Украјини, са све већим проблемима суочавају се и многе државе које су уживале у релативно лагодној ситуацији, док се над Србијом изазови, с којима се хронично сучељава, почињу надвијати као заоштрене претње – каже у разговору за Српски телеграф проф. др Дарко Танасковић, бивши амбасадор СРЈ у Турској, Азербејџану и Ватикану и Србије при Унеску.

Овај чувени исламолог и оријенталиста објашњава зашто Запад наоружава Косово као Украјину, што је ситуација у јужној српској покрајини запаљивија него у тензичној БиХ, односно РС и који су светски лидери и државе наши искрени пријатељи.

Који су главни изазови пред Србијом?

– Ни за кога више није тајна да је тренутно, а тај тренутак ће дуже потрајати, главни проблем Србије како да одржи равнотежу између стратегијског опредељења за (крајње неизвесно) приступање ЕУ и привилегованих партнерских и пријатељских односа с Руском Федерацијом и Кином, а да тиме не доведе у питање своју општу економску стабилност, сразмерно повољан тренд развојних токова и безбедност у, укупно узевши, неповољном регионалном окружењу. Поред изазова који су пред њом, Србија се суочава и с онима „у себи“, који нису мање озбиљни. Мислим на конфликтно поларизовано политичко стање и одсуство начелне сагласности о темељним и дугорочним државно-националним интересима.

Може ли се изборити и како?

– Мора се борити, па ће се некако и изборити. У прошлости се увек на крају изборила. Када и како, тешко је, практично, немогуће предвидети. Један од битних предуслова за то да ова борба, која се води на више фронтова, буде максимално делотворна јесте оживљавање рационалног унутрашњег дијалога о свим важним друштвеним питањима, укључујући и спољнополитичка. Премда су ставови и понашање појединих политичких субјеката и даље искључиви, има наговештаја да се на најширем плану почиње схватати да нормалан и разумљив идеолошки и политички плурализам не мора значити рат до истраге, уз манипулисање грађанима, уместо да њихови стварни интереси и судбина Србије буду на првом месту. Ово што рекох може изгледати и бити оцењено као општа и уопштена флоскула, али искрено верујем у приоритетну неопходност успостављања и неговања културе одговорног друштвеног дијалога.

Како гледате на ситуацију у БиХ, односно Републици Српској?

– Од потписивања Дејтонског мировног споразума и постављања уставноправних основа данашње БиХ, као постконфликтне државне заједнице суи генерис, сачињене од двају ентитета и трију конститутивних народа, уз међународне гаранције и паску, ова политичка творевина у сталној је кризи. Основни разлози за то су чињеница да ниједна од страна у трагичном грађанском и међунационалном рату није остварила првобитне циљеве, тако да су сви морали да пристану на компромис, што су Бошњаци, као релативно најбројнији, схватили само као провизоријум који треба „унапређивати и реформисати“ да би држава постала „функционална“ и „грађанска“, а заправо у већој мери централизована и унитарнија. Тзв. међународна заједница им је у томе, без обзира на све озбиљнија упозорења из РС, кроз пристрасно и наметљиво, а објективно антиуставно деловање „високих представника“, све време пружала подршку. Најзад, у РС је одлучено да се с речи пређе на дела и да се једнострано, али искључиво правним средствима, учини крај таквој нелегитимној, а знатним делом и нелегалној пракси, и стање врати или бар приближи ономе које се подразумева као „изворни Дејтон“. То је изазвало жестоке критике и оптужбе с бошњачке и бриселске стране, а РС је означена као главни реметилачки фактор у БиХ. Док ово надгорњавање траје, БиХ стагнира и назадује, због чега трпе све њени грађани, а тензије се повећавају.

Стеже ли се обруч око члана Председништва БиХ Милорада Додика пошто је с председницом РС Жељком Цвијановић, после САД, стављен недавно и на црну листу Велике Британије? Како уопште тумачите појачане „санкције“ и шта је њихов циљ?

– Рат у Украјини заоштрио је противречности и у БиХ јер се на страни антируском хистеријом захваћеног Запада Срби доживљавају као „мали Руси“, што није ништа ново, али је сада огољено до безочности, док су се сви балкански противници српског народа и Србије, укључујући и бошњачку политичку класу, понадали да је куцнуо час да, уз помоћ из иностранства, координисано и оркестрирано крену у политичку и пропагандну антисрпску офанзиву. Део тога садејства је примерно и упозоравајуће наметање санкција двама највишим српским званичницима у БиХ/РС и на томе се неће стати. Предњачи, као и увек кад треба ударити на Србе, распомамљена Велика Британија, под „државничким“ вођством разбарушеног човека који би да зарати с Русијом, док истовремено, кршећи епидемиолошке мере, у просторијама владе приређује журке. А што се западњачких санкција тиче, оне су постале омиљено средство притиска на непоћудне у међународној заједници, ако/кад није могуће физички их елиминисати. Казнене санкције су, како рече мој колега Славенко Терзић, архаична полуга утицаја, срамне су и неморалне, а, по последицама за живот народа, разорне. Но, реалне су и болне, тако да се о њиховим ефектима мора политички рационално водити рачуна.

Како видите улогу и деловање високог представника БиХ Кристијана Шмита, који поручује да Додик добро размисли о последицама своје политике?

– Кристијан Шмит је чиновник који делује у складу с инструкцијама оних који га плаћају. Наметањем измена кривичног закона и санкционисањем негирања „геноцида“ у Сребреници, његов претходник Валентин Инцко битно му је отежао и онако вишеструко спорну мисију у БиХ. Свестан тога, Шмит је до сада и у изјавама и у понашању био прилично уздржан и опрезан, али је општи контекст заоштравања прилика донео и његову одлуку да, после дужег времена, примени штетна, тзв. бонска овлашћења и поништи Закон о непокретној имовини РС. Премда је немачки политичар нелегално постављен на место високог представника јер га није именовао СБ УН, он је једна од реалних чињеница у политичкој стварности БиХ. Уосталом, и принципијелан став вођства РС да у овом тренутку високи представник за њих не постоји вид је негативног уважавања његовог постојања и слања јасне поруке онима који су га наметнули. А опомињање српског члана Председништва БиХ на могуће последице „његове политике“ израз је, с једне стране, ароганције, с којом су неки немачки политичари навикли да се односе према демократски изабраним представницима грађана на Балкану, а с друге, перцепције да је реч о некаквој Додиковој личној политици, а не политици представљања и заштите интереса РС без обзира на то што о најбољем начину да се то чини у самој РС не постоји пуна политичка сагласност.

Да ли је ситуација у БиХ опаснија, запаљивија него на КиМ?

– Мислим да није упркос скорашњем алармантном дизању температуре у том погледу од појединих неодговорних бошњачких политичара и дозираног одзива из међународне заједнице кроз упућивање додатних ефектива Еуфора у БиХ, а посебно у РС. Чак су и амерички специјални изасланик за западни Балкан Габријел Ескобар и компетентни високи официри НАТО, који свакако нису заступници гледишта блиских политичкој агенди РС, оценили да у БиХ нема опасности од избијања рата. Реално, за тако нешто за сада не постоји стварни потенцијал, а ни разлози, ни изнутра ни споља. Сасвим другачије стоји ствар са ситуацијом у вези с КиМ јер властодршци у Приштини испољавају висок степен антисрпске острашћености и неспремности за истински продуктиван дијалог, а процењују да је сада повољна коњунктура да се вербално, на крајње бедан и прозиран начин, докажу као најлојалнији клијенти страних покровитеља. Не би ме изненадило и да покрену неку нову провокацију на северу покрајине ако добију зелено светло са запада. За сада таквог сигнала нема. Не треба, међутим, потпуно занемарити ни склоност приштинских псеудолибералних политичких терориста ка авантуристичким и ризичним потезима којима би покушали да створе ситуацију некакве „нове реалности на терену“, у функцији које би се онда наметале, по српску страну, неповољније одлуке.

Како гледате на то што Запад снабдева Косово наоружањем?

– Као и на снабдевање Украјине током последњих година.

republika.rs