ПРОСЛАВА СВЕТОГ ЈОСИФА ТЕМИШВАРСКОГ- ЕПАРХИЈСКЕ СЛАВЕ У АРАДУ

Српска Православна епархија темишварска је и ове 2022.године Господње молитвено и свечано прославила свог патронаи заштитника, Светог Јосифа, Митрополита Темишварског. Благословом нашег духовног пастира Епископа будимског и администратора темишварског Г.Г. Лукијана (Витеза одПантелића) прослава је ове године одржана у суботу, 24.сепрембра у парохији арадској, која је и седиште истоименогАрхијерејског намесништва.

Ове године је ово била сугуба свечаност са мноштвом повесних торжествених повода. Наиме, поред прославеЕпархијске славе, уприличено је тзв ,,мало освећење цркве“ после извршење рестаурације звоника и генералне обнове фасадеи поплочавања и просторног уређења црквене порте, а поводомзначајног и великог јубилеја – 320 година Текелијине цркве; 300 година од смрти ктитора пуковника Јована ПлеменитогПоповића-Текелије и 180 година од смрти др Саве ПлеменитогПоповића-Текелије, царског тајног саветника и витеза Златнеоструге.

Свечаност је отпочела претходног дана, од 15. часова, служењем бденија у Текелијиној Петропавловској цркви. Служили су и певали свештеници арадског намесништва.

У суботу, нешто пре 10:00 сати, у црквеној порти, своепархијско свештенство и монаштво, обучено у фелоне и епитрахиље, омладина која је носила четири црквене литије, деца у народним ношњама и сабрани српски народ из Арада и околних места, дочекало је са цвећем високог госта, ЊеговоВисокопреосвештенство Архиепископа арадског Г.Г. Тимотеја(Племенитог Шевића) из Румунске Православне Цркве и домаћина, Епископа будимског и администратора темишварскогГ.Г Лукијана.

Уследила је свечана једнократна литија око парохијскецркве, са кропљењем зидова освећеном водом. На СветојЛитургији, Епископима су саслуживали: протојереј-ставрофор дрМаринко Марков, архијерејски заменик, протосинђел др Јустин(Поповић), сабрат румунског манастира Ходош-Бодрог и епархијски консилијер за културу, протосинђел Варнава(Кнежевић), секретар будимске епархије, игуман Јустин(Стојановић), Егзарх манастира Епархије темишварске, протојереј-ставрофор Василије Плестић, архијерејски намесниксоколовачки, протојереј-ставрофор Стојан Петровић, архијерејски намесник темишварски, архиђакон ЕмануелПроњук, секретар арадске епархије, протођакон МиодрагЈовановић, ђакон Зоран Мутавски и јерођакон Јаков (Јовић).

На Светој Литургији су, за певницом, одговаралисвештеници и епархијски појци. После херувимске песме, Епископ Лукијан је сабрата манастира Светог Георгија (наБрзави) јерођакона Јакова (Јовића) рукоположио у чинјеромонаха, чиме је епархијско сословије постало богатије за јошједног свештенослужитеља и молитвеника пред ПрестоломХристовим, на којем ће приносити бескрвну жртву са спасење нашег народа, али и свега света.

Много се верника окупило у цркви са жељом да присуствујеовом молитвеном догађају и реткој прилици за једну парохију, а посебна радост је била присуство око 35 српчади, обучених у народне дошње, чланова КУД-а Чанадске звездице из Чанада.

Посебно дирљива и пажљива од стране Преосвећеногдомаћина била је чињеница да су, након савршене СветеАрхијерејске Литургије, присутни Архипастири, уз саслужењечитавога свештенога сабрања презвитера и ђакона Епархије Темишварске, освештали и пресекли славски колач, поводом епархијске славе и одслужили парастос, не само за ктитора Храма, већ и за све упокојене чланове високоблагороних српских аристократских породица Поповића-Текелија и Стратимировића од Кулпина.

Литургији, молитвеним чиновима, који су након њеуследили и осталим пратећим свечаностима су, поред бројногверног српског народа из ових крајева братске нам Румуније,присуствовали и високи гости: господин Владан Тадић, генерални конзул Републике Србије у Темишвару, локалнипредставници општинских и жупанијских власти, Савеза Срба у Румунији, као и представници високоблагородне породицеСтратимировића од Кулпина – проф. Иван Витез од Стратимировића и доц.др Ђорђе Витез од Стратимировића, који су, кроз вишевековну повест своје славне породице, породично повезани за многим од најизабранијиих српских и европских аристократских родова. Тако је, нпр, Јозефина Племенита Поповић-Текелија, била супруга Теодора Племенитог Стратимировића од Кулпина, рођеног братанца, надалеко познатог, Његовог Високопреосвештенства Митрополита карловачког Г.Г. Стефана (Племенитог Стратимировића од Кулпина).

У пратњи високих гостију, високоблагородне господе Стратимировића, налазили су се и: господин Горан Миленковић, замених министра за бригу о селу у Влади Србије, господин Александар О. Ђурђев, народни посланих у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине, господин Далибор Шекуларац и ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, чланови Одбора за повратак посмртних остатака Вожда Ђорђа Стратимировића у Отаџбину.

После, од стране српске дечице са фолколра, отпеваногпричасна, присутнима је се кратко обратио архијерејски заменикпрота Маринко Марков, који је свима присутнима честитаоепархијску славу и позвао проф. Ивана Витеза од Сратимировићада се, краћом беседом, обрати архијерејима, целокупномсвештенству и свештеномонаштву богоспасајеме Епархијетемишврске, као и сабраном верном народу. Након бираних и душеполезних речи високоуваженог и драгог госта, обављена је свечаност инвеституре високим црквено-друштвеним одликовањем – Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића, које је установљено са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г.Г. Василија и додељује се од стране породице Стратимировић и Центра за развој Шајкашке. Свечаност инвеституре и уручења, и више него заслуженог, одликовања Преосвећеном Владики Лукијану, обавили су поменити представници Вишешког дома Стратимировића Кулпинских, при чему су им, по утврђеном протоколу асистирала поменута господа из њихове пратње

О значају и реномеу признања, које је, и више негозаслужено, на својим архипастирским и витешким прсима понеоблаги, добри и по свему узорити Владика Лонгин, који је сав својживот  и безграничну љубав и труд посветио служби Богу и очувању идентитета преосталог српског народа на просторимаМађарске и Румуније, сведочи да се он овиме придружиославодобитницима као што су: Његово Високопреосвештенствомитрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски Г.Г. Јоаникије (Мићовић); ЊеговоПреосвештенство епископ новосадски, бачки, сомборски, сегедински и јегарски Г.Г. Иринеј (Буловић); ЊеговоПреосвештенство епископ источноамерички Г.Г. Иринеј(Добријевић); Његово Преосвештенство епископ бијељински и зворничко-тузлански Г.Г. Фотије (Сладојевић); ЊеговоПреосвештенство епископ ваљевски Г.Г. Исихије (Рогић); ЊеговоПреосвештенство епископ хвостански и изабранизападноевропски Јустин (Јеремић); Његово КраљевскоВисочанство престолонаследник Александар Карађорђевић одСрбије и Југославије; Његово Краљевско Височанствопрестолонаследник Давит Багратион Мухранбатони од Грузије, Његово Превасходство господин Александар Вучић, председникСрбије; господин др Владимир Орлић, председник СкупштинеСрбије; господин Недељко Чубриловић, председник СкупштинеРепублике Српске; Његова Екселенција господин НиколаСелаковић, министар спољних послова у Влади Србије; господин Небојша Стефановић, министар одбране у ВладиСрбије; господин Александар Вулин, министар унутрашњихпослова у Влади Србије; госпођа Маја Поповић, министарправде у Влади Србије; академик Дарко Танасковић; академик Матија Бећковић; академик Драган Симеуновић, контраадмиралБошко Антић, као и други највиши званичници на државном, покрајинском и локалном нивоу, те  најзаслужније личности изредова свештенства Српске Православне Цркве, Војске Србије, као и културног, академског, привредног, политичког и јавногживота Србије, Црне Горе, Републике Српске и расејања.

​Елем, након заамвоне молитве је уследио чин благосиљањаславских дарова и резања славског колача. Тзв. ,,славску ружу“ за наредну годину је преузео, у име Архијерејског намесништватемишварског прота Стојан Петровић. Како смо, већ поменили, потом је одслужен и помен над заједничком гробницомчлановима ктиторске породице Племенитих Поповића-Текелијаи такође су поменути и чланови породице ПлеменитихСтратимировића од Кулпина, који су са Текелијама ималивишеструке родбинске везе.

Након молитвеног дела овог богољубивог и отачаствољубивог евхаристијског сабрања, присутнима је сеобратио прота Огњан Плавшић, парох и архијерејски наменсикарадски, домаћин овог духовног и историјског сабрања, свимазахваливши на присуству и уложеном труду да све протекне тако торжествено, као што и доликује овим свештеним и несвакидашњим свечаним поводима.

У наставку је прочитана грамата о додели високогодликовања, Ордена Српске Православне Епархије темишварскегосподиу Божидару Панићу из Арада, а као награда за његовудугогодишњу усрдност у обављању дужности редовног чланаСавета Епархије темишварске, као и богат и вишедеценијскиистраживачки и књижевни рад на пољу историје Срба, посебно у Араду и Поморишју.

У име арадске парохије су, такође, уручене захвалницезаслужним појединцима, који су дали свој допринос обновиТекелијине цркве, али и у смислу трудољубиве припреме за овајзначајан јубилеј и повесно евхаристијско сабрање.

После отпуста је присутнима подељена нафора и обављеноје заједничко фотографисање Архијереја, свештенства и углених званица, као својеврсни благослов и за драгу успомену на овајвеличнтвени дан, којега сотвори Господ да се радујмо у њему.

На послетку, у складу са древним хришћанским обичајем и са праксом древне Цркве, трпеза љубави за све званице јеприређена у арадском хотелу Президент. Током славског ручка, по благослову присутних Архијереја, кратку здравицу и речи поздрава и благодарности је још јендном произнео проф. Иван Витез од Стратимировића, који је, пре свега заблагодарио Преосвећеном домаћину са, истински, срдачном и очинском гостопримству и у свом Епархијском Двору дан раније и на торжественом славском евхаристијском сабрању, евоцирајући успомене на борбе и подвиге његовог неумрлог прадеде и див-јунака, Вожда ђенерал-мајора Ђорђа Витеза од Стратимировића и његових верних шајкаша, стварајући тако Српску Војводину и Тамишки Банат и разгоревајући неугасли пламичак и клицу коначног ослобођења и српског и румунског народа од вишевековног туђинског ига.

Интересантно и важно је да је у реченом свом надахнутомобраћању он ово молитвено сабрање упоредио и са једниммалим сабором нашег племства, будући да су, поред самихВисокоблагородних Стратимировића, и ВисокопреосвећениАрхиепископ Тимотеј (Племенити Шевић) и ПреосвећениЕпископ Лукијан (Витез Пантелић) достојни изданци и наследници наших заслужних, историјских и древнихаристократских родова, који су оставили и данас остављајузначајнога трага у духовном, културном и сваком другомнапретку ових крајева и овог нашег, заједничког и братскогсрпско-румунског поднебља, што није само историја и музејскиекспонат, већ и живи подсетник и сведок да су ови просторикадри да имају и људе и капацитете за неслућене узлете, подусловом да, као и до сада, остану уједињену у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви и вери и највреднијимтрадицијама наших праотаца, које чува, пре свега ЦркваХристова, али и овакви примери наше аристократије, која јепреживела тешка и претешка времена, али која би, можда, моглада и настави своје служење Богу и роду, настављајући дасведочи истинске вредности и чува наш веродостојнинационални идентитет, ма где живели.

Игуман Јустин (Стојановић), егзарх манастира Епархијетемишварске

Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић