Ђурђев: Формирање НАЦИОНАЛНЕ ГАРДЕ – Пројекат тоталне безбедности Србије!

Поводом трагичног страдања деце и младих особа у Београду и околини Младеновца и Смедерева Српска лига, са циљем повећања и јачања свеопштих безбедносних капацитета Србије, са посебним акцентом на заштити деце од сваке врсте насиља, предлажемо формирање Националне гарде, као помоћног органа унутрашње безбедности по узору на сличну праксу у безбедносно најразвијенијим земљама попут Русије и Сједињених Америчких Држава, истакао је Александар Ђурђев, председник Српске лиге.

Он је навео да би национална гарда била састављена од особа од 18 до 65 година старости, али и оних који имају преко 65 година и задовољавају неопходне физичке и психичке услове.

– Постојале би две врсте запослених у Националној гарди – стално запослени, у које би обавезно улазило руководство састављено од школованог официрског и полицијског кадра, и оних који би били запослени по уговору о привременим пословима или уговору о делу. Активности Националне гарде биле би мултисистемске и мултипрактичне – од прикупљања информација, преко осматрања дешавања на терену, све до обављања конкретних физичких акција попут заштите одређених лица од насиља и других облика угрожавања њихове безбедности – истиче Ђурђев и додаје:

– Управо таквим члановима Националне гарде било би законом дозвољено ношење оружја, након адекватно спроведених одлука и издатих дозвола.

– Сви припадници Националне гарде добијали би накнаде за рад које би се, с обзиром на степен сложености и обима посла, делиле на две групе – на редовне плате за стално запослене и посебне олакшице разних врста за оне који би били запослени по уговору о привременим пословима или уговорима о делу. Редовне плате биле би усклађене са платама припадника полиције и војске. Посебне олакшице укључивале би ослобађање појединих пореских обавеза (за оружје, за рачуне према електропривреди, инфостану и сл.), бесплатног коришћења јавних услуга (међуградског и градског друмског и железничког транспорта, музеја, позоришта, биоскопа, стрељана, спортских објеката за рекреацију и сл.), бесплатно лечење у државним здравственим установама, ваучере за бесплатан зимски и летњи одмор на територији Србије и низ других погодности у складу са афинитетима ангажованих особа – каже Ђурђев.

Како додаје, сваки припадник Националне гарде носио би службену легитимацију издату од стране надлежног органа у Републици Србији и имао би, у складу са Законом о Националној гарди који би био усвојен као такав, право на употребу исте у стриктно прописаним условима.

– Омогућило би се и упоредно обављање послова за Националну гарду уз послове које ангажоване особе већ обављају, а који су по својој природи компатибилни са потребама Националне гарде – попут људи који обављају послове који подразумевају контакт са много особа (учитељи, професори, менаџери, власници угоститељских објеката, продавци на и сл.), затим возача, запослених на пословима који већ захтевају одређену врсту безбедносног ангажмана (портири у школама, студентским домовима и домовима за старе и сл.) итд – каже Ђурђев и додаје:

– Шта би оснивање Националне гарде значило конкретно у пракси? Могућност високог степена надзора над оним што се дешава на улицама и у најзначајнијим објектима, могућност дејства против употребе физичке и сваке друге силе и пре него што би стигли припадници МУП-а, повећање општег осећаја сигурности грађана који би имали свест о томе да су они и њихова деца, готово где год се налазили у неком тренутку, били у близини особе која би могла да их благовремено заштити, обесхрабривање и одвраћање криминалаца и насилника да врше насиље и многе друге.

– Речју, био би то пројекат тоталне безбедности Србије, јер би држава имала своје очи, уши, али и ,,руке и ноге“ на скоро сваком ћошку њене територије. На љуту рану морамо ставити љуту траву! – истиче Ђурђев.