Београдски синдикат: Поздрав за Гадафија и за Уга Чавеза, ми сањамо о таквима да ослободе нас кавеза

Таман смо мислили да одемо у пензију,

жене, деца, послови, борба за егзистенцију,

очекивали смену, да неко настави на тему,

да неко нешто каже, мало пљуне по систему.

А клинци пре заврше шему него стих на рефрену,

зато бедак све у свему, канал куда год да крену.

На шта спала је Србија, народ мрвице добија,

ово је нација мумија, БС једина утопија.

То је оно што убија након свих ових година,

да поново треба ја да микрофон покидам.

Гледам пуста је бина, мајк скидам са клина,

са свеске брише се прашина, пада синдикална рима.

Искуство као матор, енергија к’o клинац,

насумична паљба да се јебе матер свима.

Знаш ти кол’ко се ја цимам да ове речи снимам?

Кол’ко година имам? Плус са временом криминал.

А вас ни Војска спаса не би спасила,

ми предали вам бакљу, она се угасила,

ми показали вам пут, са њега сте залутали,

ми вас извели на пучину, ви о стене се олупали.

Ми ово радимо из љубави, ви буље да би продали,

наш идеал је слобода, а ви сте само робови.

Сад сте се скењали, због кинте сте се сјебали,

главе у песку, на старту сте се предали.

Ви чекате пастира к’о овце из стада,

а слепац вас води на пут до Елдорада,

а ми смо само вребали стрпљиво до сада,

да знак Синдиката засија изнад града!

Реф:

Знаш ко смо ми, ми смо БС армија,

почело к’о рима, па је прерасло у покрет,

сад је филозофија!

Да, ајмо сви, ајмо сви к’о некада,

јачи него икад, сви ће памтити Синдикат,

дигли се из пепела!

Ми смо синдикална братија, екипа која сабија,

моћни као армија, јачи од свих партија!

Поздрав за Гадафија и за Уга Чавеза,

ми сањамо о таквима да ослободе нас кавеза.

И за брата Асада, јачег од свих напада,

живот рађа се на истоку, смрт долази са запада.

И Руси из Доњецка и Хути из Јемена,

наша борба је искрена, ми смо део истог племена.

Добро знате ко смо – револуција то смо,

екипа са Принципом и са целом Младом Босном!

Пре ћете нас убити него парама купити,

екипу к’о Синдикат више нико неће скупити.

И кад дође криза ми се не склањамо иза,

не ко Сорош и Сириза, ми нисмо та екипа.

Ми смо синдикална клика, слободни к’о Исланд,

нама вођа није битан, идеал увек изнад.

Овај систем је пизда, влада онај ко изда,

ако живот је предаја, ја нећу то да признам.

Нећу живот на води, ми смо Београд на слободи,

Синдикална армија – заувек у борби!

Београдски синдикат, НСПМ

 

Реф:

Знаш ко смо ми, ми смо БС армија,

почело к’о рима, па је прерасло у покрет,

сад је филозофија!

Да, ајмо сви, ајмо сви к’о некада,

јачи него икад, сви ће памтити Синдикат,

дигли се из пепела!