Политика: Коме сметa „Северни ток два”

После притиска Брисела на Русију да одустане од градње „Јужног тока”, којим је руским гасом требало да се снабдева источна Европа, десетак земаља Европске уније писало је прошле недеље Бриселу тражећи да се заустави и градња „Северног тока 2”, јер је, како тврде, у супротности с интересима Европске уније. Том цеви руски гас би требало да се транспортује из Русије, испод Балтичког мора, до Немачке.

У писму Европској комисији, које су потписале Бугарска, Чешка, Естонија, Грчка, Мађарска, Летонија, Литванија, Пољска, Румунија и Словачка наводи се да би овај пројекат могао да изазове додатну дестабилизацију транспорта преко Украјине, односно њене приходе од транзитних такси.

Упитани како коментаришу писмо земаља чланица ЕУ око проширење „Северног тока 2” и да ли је тачно да би овај пројекат могао да доведе до дестабилизације Украјине, као и на који је то начин одлука Русије и Немачке о проширивању „Северног тока 2” у супротности с интересима ЕУ, из извора блиског „Гаспрому” за „Политику” одговарају.Проширење „Северног тока” свакако није против интереса ЕУ, баш напротив. Нова инфраструктура ће унапредити сигурност снабдевања Европе кроз испоруку руског гаса Немачкој, уз даљу могућност транспортовања овог гаса ка северозападној Европи или ка централној и југоисточној Европи преко гасног чворишта у Баумгартену, у Аустрији.Европа ће бити на добитку самим тим што ће имати могућност да добија овај гас из различитих праваца.„Гаспром” и његови европски партнери су посвећени „Северном току 2” као дугорочној инвестицији која ће пружити Европи још једну безбедну и директну трасу снабдевања руским гасом.

С тим се слаже и европски комесар за енергетику Мигел Аријас Кањете, додајући да је Украјина безбедна транзитна рута и да би гас требало да тече тим правцем. Пренебрегава се чињеница да је Москва одавно најавила да ће 2019. у потпуности обуставити транзит гаса преко Украјине како би се избегла даља неизвесност у снабдевању гаса Европом.

С обзиром на то да Србија, с друге стране, није виђена ни у једном великом гасном пројекту, спречавањем проширења „Северног тока 2”, ми бисмо могли бити на губитку. Гас који би ишао „Северним током 2” и који би се складиштио у Баумагартену, највећем европском складишту гаса у Аустрији, Србија, ипак, може да повуче тај енергент у случају потпуног прекида гаса преко Украјине.

Упитан како коментарише ово писмо, Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику у Привредној комори Србије, каже, да иза њега леже искључиво економски интереси земаља потписница.

– У случају проширења „Северног тока 2” приходи од новог гасовода завршили би у рукама Русије, што је Европи трн у оку. Истовремено би руско-немачки гасовод могао да потопио пројекат коридора Север-Југ и интерес истока Европе, од Пољске до Бугарске преко Грчке до Турске, у погледу смањења енергетске зависности од Русије, објашњава Савић.

Он сумња да овакви притисци могу да угрозе јаке економске и геополитичке везе Немачке и Русије и да од одустајања од овог пројекта, вероватно, неће бити ништа, тим пре што је „Северни ток 2” у складу с трећим енергетским пакетом.

Стрепње око проширења „Северног тока” изразио је недавно и министар енергетике за Европу Конрад Шимански наводећи да с овим пројектом постоји ризик од руског монопола на испоруке гаса ЕУ што би представљало кршење европских прописа о конкуренцији.
И док је с једне стране јасно да је проширење „Северног тока 2” за Србију скупља варијанта снабдевања гасом, него да иде преко Украјине, наша земља за сада нема алтернативу.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, сматра да је писмо ових десетак земаља порука коју шаље Америка, јер хоће у потпуности да смањи европску зависност од руског гаса.

– Ако би се зауставило проширење „Северног тока 2”, Европа би остала у потпуности после 2019. године без руског гаса и земље ЕУ које троше овај гас то добро знају, каже он. Вулетић процењује да су мале шансе ових чланица ЕУ, које су писале ЕК, да покваре посао Русије и Немачке, поготово ако су се оне за то чврсто определиле.

Политика