Србија усваја НАТО стандарде

Уласком Црне Горе у НАТО на Балкану остају свега три земље, које нису у Алијански. Попут нашег суседа, и остале чланице наводе повећање инвестиција као највећу корист чланства. Због болне прошлости, Србија остаје при политици војне неутралности, али то не значи да не постоји усвајање НАТО стандарда у науци и привреди.

У Србији је од почетка године на снази Индивидуални акциони план парнерства са НАТО-ом, у оквиру којег је најзначајнија сарадња у области науке и истраживања не само у војне, него и цивилне сврхе. Истовремено, са становишта националне безбедности једно од важнијих питања за Србију јесте и сарадња са НАТО-ом у области заштите тајних података, посебно у привредном сектору.

Због војне неутралности, Србија нема приступ буџету НАТО-а који износи преко 700 милијарди долара годишње. Земље чланице, управо у економији имају највећи бенефит уласка у Алијансу.

Тешка и још незаборављена историја Србије и НАТО-а, из ’90-их, кочи било какве даље ангажмане. Истовремено, низак војни буџет Србије поставља питање одрживости војне неутралности. То пак, не умањује значај учешћа домаћих снага у мировним мисијама, јер је по томе Србија најактивнија у региону, а у Европи је на 7. месту.

РТВ