Ипсос стратеџик маркетинг: СНС има 52 одсто, Вучић јачи од СНС-а за пола милиона гласова

У периодима наглих скокова популарности Александра Вучића, њега подржава и до пола милиона људи више него странку коју предводи – каже Марко Уљаревић, директор истраживања јавног мњења агенције Ипсос стратеџик маркетинг.

– Одлазак у Сребреницу, бављење регионалним темама на начин који говори да он постаје регионално важан играч, решавање мигрантске кризе у сарадњи са ЕУ због чега се мења и наша парадигма ЕУ која у нашим очима постаје партнер, а не неко ко условљава, и на крају перцепција јавности да смо ми победници у сукобу с Хрватима… Све то је јако допринело скоку популарности Вучића, и тај скок се десио код младих, високо образованих, у Београду. Због тога је постао много прихватљивији него његова странка, мерено бројем људи који бирају њега као политичара коме највише верују.

Да се данас одржавају избори, колика би била излазност?

– Око 3.300.000 људи би изашло на изборе. То је стабилна и висока излазност, а формирање коалиција би подигло број опредељених бирача за око 100.000. Наравно, када се распишу избори тај број буде већи и најчешће изађе близу четири милиона.

Какви су тренутни рејтинзи странака?

– Према последњим истраживањима, СНС има 52 одсто, СПС 10, ДС и Двери по пет одсто. Све остале странке, да су избори у овом тренутку, вероватно не би прешле цензус, изузев странака националних мањина. СДС Бориса Тадића је на четири одсто, СРС и ПУПС на три, док Покрет Доста је било, ДСС, ЛДП и ЛСВ имају подршку око два процента. Наравно, ово је индикација, јер када се распишу избори, тада се појављују и предизборне коалиције, а и у кампањи неки могу привући више бирача од других.

После повратка Војислава Шешеља из Хага, СРС-у је скочила подршка. Да ли је могуће да радикали иду преко шест одсто?

– Неке странке реагују на то да ли је њихов лидер присутан у медијима, што је код СРС нарочито изражено. У неком тренутку су били близу седам одсто. Ако се Шешељ појављује у медијима, радикали су изнад цензуса, ако га нема, падају испод.

Како се котира коалиција странака Бориса Тадића и Чедомира Јовановића?

– Очигледно да код СДС и ЛДП постоји неки синергијски ефекат. Кад погледате појединачне резултате, СДС има четири одсто, а ЛДП два. Међутим, као коалиција имају и до осам одсто. То се обично дешава кад се формира коалиција између странака које су сличне или заједничког порекла, а биле су и у сукобу. Кад погледате појединачно резултат СДС и ЛДП, у тренутку када су објавили формирање коалиције, дошло је до пада и код једних и код других. То нам говори да један део бирачког тела и једне и друге странке не прихвата ту коалицију, али су очигледно привукли један део неопредељених.

Радили сте истраживање и за коалицију СНС и ПУПС-а. Шта показују резултати?

– Код коалиције окупљене око СНС нема великог синергијског ефекта. Та коалиција би имала 51 одсто подршке од опредељеног бирачког тела.

А остали?

– Социјалисти и Јединствена Србија би имали 12 одсто, СДС и ЛДП осам, ДСС и Двери шест одсто. Осим њих, цензус би прешла и коалиција ДС – Нова странка.

Још једна коалиција би прешла цензус?

– ЛСВ, Покрет Доста је било и новоформирани покрет Борка Стефановића. Пошто се о изласку Стефановића дуго прича, урадили смо истраживање и та коалиција би имала шест одсто. Лига сама има око два одсто, Доста је било такође и Стефановић нешто. То је прост збир.

За кога више гласају жене, а за кога мушкарци?

– Када једна странка пређе 50 одсто, она захвата све. Не постоје значајне разлике. Тако је било и у случају ДС док су били на врхунцу. То говори да и код нас сегментација и кампања нису усмерени на поједине групе. За нијансу је више гласача СНС међу старијом популацијом, док за радикале у већини гласају мушкарци.

ЛДП је због лидера имао подршку жена?

– Имао је и Борис Тадић.

Када погледамо различите регије, како су распоређени гласачи?

– СНС има најбољи резултат у централној Србији, у Београду имају нешто нижи, али би такође могли сами да формирају власт. У Војводини је мало другачија ситуација због странака које су регионално јаке. Мађари могу да освоје између седам и осам одсто, затим ЛСВ која може да иде до 10 одсто и онда резултат те две странке може да доведе до тога да СНС има нешто слабији резултат, и питање је да ли би у Војводини могли сами да формирају власт или би им требао коалициони партнер. ДС је исто нешто јачи у Београду и Војводини, док је значајно слабији у централној Србији.

Коме велика излазност иде наруку?

– Већа излазност би отежала малим странкама које се боре за цензус. Мој закључак на основу искуства са претходних избора, али и на основу актуелних података је да се неопредељени дистрибуирају на исти начин као опредељени када дође до избора. Највећи број њих би опет гласао за СНС.

Вучић је и даље најпопуларнији?

– Да, без обзира на начин на који меримо његов рејтинг. Рецимо, највећи број грађана, њих 41 одсто не верује никоме, док 30 одсто верује Вучићу, а први следећи иза њега је лидер социјалиста Ивица Дачић, са само четири одсто. Сви остали имају мање. Оно што је интересантно је да када пада поверење у Вучића, не расте поверење у друге политичаре.

Вук Јеремић се годинама држи у врху?

– Код њега имамо пад у последњих неколико месеци. Не могу да објасним његов рејтинг који је доскоро био 17, 18 одсто, односно знатно више него било који опозициони политичар.

Правила истраживања

Како би требало да се објављују истраживања?

– Свако би требало да објави ко је наручилац, важно је да знате када је истраживање спроведено, која метода прикупљања података (теренско истраживање, телефоном), узорак, како је постављено питање. Наручилац може да објави истраживање, али уз верификацију агенције или извора који је спровео истраживање. У супротном би било добро да медији приписују истраживање ономе од кога су добили податке, јер би се тако избегле бројне манипулације са мањим или већим мењањем података које је агенција испоручила наручиоцу. Иначе, у свету је уобичајна пракса да се објављују подаци које наручују медији, а не странке, али је код нас то још реткост.

Блиц