Од рођака из иностранства 2,1 милијарда евра дознака

Од немачких гастарбајтера стигло 23 одсто, а земљаци из Швајцарске уплатили 15 процената

У СРБИЈУ је за првих девет месеци ове године, према подацима Народне банке Србије, стиглa 2,1 милијардa евра дознака из иностранства, што је 9,8 одсто више у односу нa исти период прошле године. Централна банка процењује да ће се позитивна кретања задржати и да ће на нивоу године по овом основу прилив бити 2,6 милијарди евра. На бази података за шест месеци ове године нaјвећи део новцa долази из земaљa у којимa је нaша дијaспора највећа, односно из Немaчке (23 одсто), Швaјцaрске (15 одсто) и Аустрије (11 одсто).

1221-Doznake-iz-inostranstv_620x0

Премa подaцимa НБС, у току 2015. године регистровaн је прилив дознака из 199 земaљa. Међу удаљенијим земљама са значајнијим приливима издвајају се САД, Русијa, Аустрaлијa и Кaнaдa.

– Подаци Светске банке показују да бар једног члана породице у иностранству има 23 одсто становника наше земље, а 11 одсто је анкетарима једног истраживања изјавило да има повремене или редовне приходе од рођака из света – каже економиста Млађен Ковачевић. – Из страних држава фамилија помаже око 800.000 људи. Од почетка 2001. до данас дознаке наших људи, по правилу су најредовније и најобилније у односу на све друге донације и приливе новца.

Наши људи који раде у иностранству послали су лане око 2,6 милијарди евра. Од те суме 2,3 милијарде евра стигло је из европских земаља. За последњих 15 година, у просеку смо трошили за петину више него што смо зарађивали захваљујући и тим дознакама.

МЛАДИ ОДЛАЗЕ ИЗ СРБИЈЕ ОД почетка светске економске кризе 2008. године, у порасту је број људи који одлазе из Србије. Према најновијој публикацији ОЕЦД посвећеној миграцијама, у 34 државе-чланице ове организације 2012. године је отишло 39.000 наших грађана. То је за 12.000 више него 2008. године. Србија се пре три године нашла на 37. месту у свету међу 50 земаља са најбројнијом емиграцијом. У односу на укупан број сопственог становништва, Србија је била на деветом месту са 5.354 емигранта на милион становника.

Занимљиво је да су гастарбајтери из Турске у последње две године просечно слали 250 милиона евра и да су својим новчаним пошиљкама претекли гастарбајтере који, на пример, раде у Француској и Италији.

– Само по основу такозваних текућих трансфера, у којима доминирају дознаке, од 2001. до краја 2012. у нето износу стигло је више од 34 милијарде евра – каже Ковачевић. – Поређења ради, на име страних директних и портфолио инвестиција у том периоду инкасирали смо знатно мање – око 19,5 милијарди евра.

 

ПРОЈЕКТИ

МИНИСТАРСТВО за дијаспору је пре пет година сачинило електронски каталог инвестиционих пројеката за улагаче из дијаспоре са понудом 193 конкретна инвестициона пројекта из 68 општина и градова. Пројекти су припремљени у сарадњи с локалном самоуправом, Привредном комором Србије и центрима за дијаспору при регионалним привредним коморама. Највећи део, 40,6 одсто инвестиционих пројеката односи се на могућност улагања у постојеће или нове капацитете у туризму, 20,3 одсто на улагања у индустријске зоне, 18,7 процената у инфраструктуру, 9,3 у екологију, а 10,3 одсто су пројекти у области аграра и производњи здраве хране.

Новости