Данас се обележава 74. годишњица рације у Чуругу

Меморијално друштво „Рација 1942“, у сарадњи са Месном заједницом Чуруг и Српском православном црквом, организоваће данас обележавање 74. годишњице од почетка Рације у Чуругу, када је у злогласној акцији мађарских фашиста сурово ликвидирано више од 400 мештана овог села у Шајкашкој.

Парастос жртвама Чурушке рације биће одржан у Музеју жртава рације Чуруг у 12 часова, а служиће војни свештеник јереј Ђорђе Стоисављевић, заједно са чурушким свештеницима протонамесником Петром Тривуновићем и јерејем Зораном Регодићем.

Након парастоса, у Музеју жртава рације, венце ће положити председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор и председник Меморијалног друштва „Рација 1942“ Милан Радомир. На самом месту страдања, на Трећој рампи на обали Тисе, венци ће бити положени у среду, 6. јануара 2016. године.

Након полагања веназа, званицама ће се обратити Чедомир Божић, председник Општине Жабаљ, Његова екселенција др Атила Пинтер, амбасадор Мађарске у Србији, Мирослав Васин, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова, Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине.

Такође, званицама ће се обратити и бригадни генерал Жељко Петровић, командант Прве бригаде копнене војске Србије, Јулиа Телеки, представник Мађарске заједнице и Јасмина Јуришин, секретар Меморијалног друштва.

Према подацима Меморијалног друштва, у јануару 1942. године је, за само десетак дана рације, у Чуругу је зверски убијено најмање 86 деце старости до 15 година, у Жабљу је убијено 51 дете, у Ђурђеву 56 а у Господинцима дванаесторо.

Упоредо са оном у Чуругу, рација је од 4. до 9. јануара 1942, трајала и у Жабљу, Госпођинцима, Мошорину, Ђурђеву и другим местима Шајкашке, да би крвави крешчендо достигла у Новом Саду, од 21. до 23. јануара.

Најзад, до краја јануара мађарска жандармерија и војска су невине људе убијале и у Бечеју, Србобрану и другим местима.

Повод за тај масовни и раније испланирани покољ цивилног становништва, била је једна акција припадника народноослободилачког покрета у том подручју, у којој су мађарске окупационе трупе имале десет погинулих.

Према подацима мађарских војних кругова, до којих је дошао посланик Странке малих поседника у ондашњем Парламенту Мађарске Ендре Бајчи Жилински, јануарска геноцидна рација однела је најмање 12.763 жртве.

Меморијално друштво „Рација 1942“ је током четири године свог постојања и рада, дошло до докумената и сведочанстава која потврђују тачност тврдњи Жилинског, честитог и храброг човека, који је изгубио живот бранећи достојанство и права жртава рације.

РТВ