Иван Ивановић: Вучић је ужасно интелигентан човек, Николића је тешко дефинисати

Водитељ и новинар Иван Ивановић за Курир говори о стању у српским медијима и политичарима, за које истиче да су његови запослени. Каже да би могао да освоји довољан број гласова, али да би га било срамота да буде посланик јер не зна да води државу, без обзира на то колико га народ воли. Србија му више личи на папазјанију него на озбиљну земљу.

– Србија се претворила у једну папазјанију. Постали смо неозбиљна земља, сада то и показујемо у многим стварима. С друге стране, годину иза нас завршавамо са успехом на пољу евроинтеграција – отварањем поглавља. У пракси не показујемо ништа од тих евроинтеграција.

За неког ко нема длаке на језику прилично вам је увијен почетак.

– Не увијам, али јесте велика ствар направити било какав помак према ЕУ. То није успех ове владе, већ заједнички успех свих влада, почев од Зорана Ђинђића до данас. Осим можда Коштунице, који је ЕУ држао на леру. Гледајући своју пословну перспективу, Србија је идеално тле за емисију као што је моја. Поготово у овој прошлој години. Захвалан сам политичарима, и онима на власти и у опозицији, што су такви какви су.

Имали смо имагинарни државни удар, који се емитовао на једној телевизији…

– Прича о државном удару показује велику количину неозбиљности и недостатка осећаја одговорности људи који би требало да се баве озбиљним послом. Да се озбиљан људски шљам обрати народу преко националне фреквенције. То не може да буде нормално. Али…

Шта али?

– Сви смо у томе учествовали. Морам ту да искритикујем и Курир, Блиц и све новине, јер је тај човек о коме говоримо показао своје лудило још пре четири године. Већина медија је зазирала, он је колега, па врана врани очи не вади. Био сам прилично усамљен у тим нападима. Међусобно нисмо сложни. Позивам све да кажу и да напишу то што заиста мисле.

Престали сте да их доводите у емисије?

– Нема их зато што ми доносе више проблема него задовољства. Не могу да кажем да неће. Ево, био је Борко Стефановић недавно. Наравно, нудили су се сви. И прича с премијером није рађена у мом термину и студију. Знам да премијер Вучић има смисла за хумор.

Рекли сте у интервјуу који сте делом радили с Вучићем да постоји девојка која се појављује на снимању ваших емисија и записује сваки пут кад поменете његово име. Да ли мислите да сте управо од Вучића добили искрен одговор?

– Та девојка се не појављује, она је стално запослена на ТВ Прва и радимо заједно већ годинама. Од септембра има тај задатак и ја знам за то, то није тајна. Вучић је рекао да нема никакве везе с тим. Немам разлога да сумњам у Вучићеву искреност у том одговору.

Да ли сте због питања које сте поставили премијеру можда трпели неке притиске?

– Нико пре новогодишњег интервјуа с премијером није тражио од мене унапред питања која ћу му поставити. Имао сам слободу да питам шта хоћу и да кажем шта желим. Мислим да је то било очигледно.

Да ли је премијер Вучић неко кога сви новинари треба да се плаше? Зашто зазиру?
– И храброст и страх су у нама, па ваљда зависи ко се за шта ухвати, да извините. Нажалост, новинари су склонији страху. Али на питање зашто се поједини плаше Вучића не могу да одговорим.

Стално се провлачи то како ради сваки дан и по цео дан.

– Треба да буде озбиљан јер води државу. Не сумњам да он ради сваки дан. Његов највећи проблем је то што нико у његовом окружењу не размишља тако далеко као он. Мора да се суочи с чињеницом да његов тим баш и не чине неки фантастични играчи. У 2015. имали смо афере и председника државе, и Вулина, и Лончара, и Гашића, и Кори Удовички, Зоране Михајловић, Небојше Стефановића… Јесам неког пропустио?

Ивицу Дачића и аферу „Банана“?

– Да, да, Ивица Дачић (смех)… Од десет главних људи у његовом тиму девет је имало озбиљне афере и све оне завршене су без резултата.

Кажете да политичка сцена, и власт и опозиција, личи на шоу Монтија Пајтона.

– Која опозиција? Нема је.

Та мала коју имамо.

– Вучићев проблем јесте тај што нема опозицију. Заиста. Његов режим се бори против замишљеног противника. Од муве праве магарца, а практично Вучић има 52 одсто подршке.

А председник Томислав Николић?

– Тешко га је дефинисати – да ли је фикус, филадендрон (смех) или мушкатла. Дефинитивно има мањак ингеренција, а вишак амбиција. Од председничке функције је очекивао много више него што му је она пружила.

Цитирање пророка Тарабића током посете премијера Кине било је плодно тле за шале.

– Кад год се тога сетим, умрем од смеха. Николић тек има лош тим око себе. Има мало нагон ка архаичности, а сваку државничку посету види у епским размерама и чезне да има неку улогу у српској историји, што је и нормално. Ипак, један је од наших значајних карактера. Имаће и даље почасно место у нашим срцима. Себи дајем за право да говорим о њима, јер они у ствари раде за мене.

Александар Вучић, како га описати – с једне стране обожаван, с друге омражен…

– Вучића многи мрзе, али има и много оних који га много воле. Најмање има равнодушних. Од свих најбоље познајем Вучића и Ивицу Дачића. Волели га или мрзели, ужасно је интелигентан човек.

Баш сте га нахвалили.

– Мана му јер је нестрпљив. Хтео би превише тога за кратко време, а то је немогуће. Притом је око себе изабрао неке врло лоше људе. И он сам не зна зашто.

Има ли протекцију у вашем шоуу?

– Он је у свакој нашој епизоди. Што се више прича о притиску на медије, њега има више у нашој емисији, и то из два разлога. То је наша обавеза, исто смо радили и са владом премијера Цветковића и Дачића. А друга ствар је то што стварно хоћу да истестирам да ли те слободе има. Ако ја смем, не знам зашто други не смеју.

Николића су поредили с биљкама, шта је онда премијер Вучић?

– Зоолог. Шалим се. Нисам хтео све да их поредим с биљкама, далеко од тога. Ово је била тешка година за Вучића, а следећа ће му бити још тежа. Прича о добрим намерама, иако не сумњам у њу, више нема упоришта у пракси. Ево, десила су се хапшења неких 80 људи, што се зове борба против корупције. Кад хапсиш људе који су на власти били пре четири године, то није борба против корупције.

Него шта је?

– Још један суботњи шоу. Мој је у петак, а држава има свој шоу у суботу. Мислим да је неко препоручио одређеној господи која се баве медијима да у склопу терапије иду у суботу у јутарњи програм телевизије Пинк и да тамо отворе душу.

Причате у шифрама, избегавате да изговорите име.

– Нећу да изговорим његово име јер сам пре годину и по позвао све колеге на игнорисање те будале. С обзиром на то да није било никаквог акта, ајде бар да га игноришемо. Лично га зовем усранко, иако сви знамо ко је он.

Да се вратимо на политичаре…

– Ко вас занима?

Ивица Дачић. Рекли сте да га веома добро познајете.

– Кад је о Дачићу реч, моје емоције су ишле од апсолутне мржње деведесетих до симпатисања. Ивица Дачић је пре три-четири године, током политичких промена, предвидео неке потезе као шахиста.

Хоће ли успети да преживи?

– Па ако успе сада да преживи, онда ништа не може да му стане на пут. Он ми се чини као озбиљан такмац председнику Николићу на позицији председника Србије. Треба имати на уму да је, народски речено, сишао с коња на магарца. Они сада само јашу магарца, а некад су јахали коња.

Власт је изнедрила и многе друге. Ту су Гашић, Лончар, Стефановић, Вулин…

– За мене је највећи шок то што је у Влади министар Вулин. И даље је шок.

Да ли би могао да се појави у емисији?

– Као гост? Не, не… Да би неко био гост, његова животна прича мора да буде занимљива. То што ме његова животна прича изненађује не значи да ми је занимљива. Једнако ми је несимпатичан као и деведесетих. Сви други су нешто као еволуирали, он је једино мало променио гардеробу. И то не боју него стил.

Осим Вулина, имамо плејаду политичара који негују култ обожавања вође и у томе се просто утркују.

– Сећамо се Бабићеве изјаве из Скупштине да се Вучићу физички и ментално диви. Не бих, с друге стране, да испаднем лицемер који се руга људима који воле свог вођу. Поента свега је да државни функционери немају шлифа за позиције на којима су. Тона комедије апсурда. Мени то одговара, али то није добро за државу.

Који вам је омиљени Бабићев лапсус, који су већ познати као бабићизми?

– Објавили смо компилацију његових највећих хитова. Суза сузу стиже док га слушамо – што од смеха, што од плакања. Да сам му надређени, замолио бих га да мање говори.

Ко вас је највише разочарао?

– Тасовац. Очекивао сам више. Сам од себе очекивао је више. С многим критичарима и борцима за слободу је проблем то што никад нису били у ситуацији да раде то што критикују. Дођеш у ситуацији да, кад постанеш министар, управо тада треба да покажеш мало храбрости. Био је велики критичар.

А шта је постао?

– Па ништа. Нит жубори нит ромори. Имали смо скоро ту његову преписку с директором РТС Драганом Бујошевићем која министра културе ставља у ранг с типовима као што је Бабић.

Рекли сте да опозиције нема, и то јесте проблем. Сви су били део власти. Шта се десило с Борисом Тадићем?

– Десило се то да је похапшено не знам колико људи и оптужено за озбиљне малверзације. Борис није. Чак мислим да неће ни бити.

Може ли да се врати на велика врата?

– Мислим да не може. Нико од оних који су били на власти не може да се врати. Једино нова политичка струја има неке шансе.

Не занима га функција

СРАМОТА БИ МЕ БИЛО ДА БУДЕМ ПОЛИТИЧАР

Да ли вас занима политика?

– Ја сам се кандидовао ономад. То је била шаљива кампања. Према истраживањима, имали смо 5,8 одсто подршке. Зар не мислите да би то било ужасно неозбиљно и неодговорно да ми који немамо појма о томе седимо у Скупштини. Било би ме срамота, али стварно. Не бих могао да одем код маме и тате на ручак и да им кажем да сам се толико зајебавао са државом да будем у парламенту и да немам појма шта уопште ту тражим. Велики број њих седи тамо а благе везе нема зашто је тамо. Био би ме блам. Не знам да водим државу. Колико год да ми народ верује.

О колегама

КЕСИЋ МИ НИЈЕ КОНКУРЕНЦИЈА, АЛИ ЈЕ ОДЛИЧАН

Колико вам је емисија Зорана Кесића конкуренција?

– Не видим њега као своју конкуренцију, ни у погледу термина ни тема. Не знам зашто се то тако посматра. Кесић има неке јако добре опаске и неке ствари које ради су много добре. Он има политичке ставове и аспирације које ја немам. Поздрављам све што ради.

Курир