Села се гасе, млади одлазе
Млађе генерације већ деценијама не виде перспективу останка на селу, тако је просечна старост сеоског становништва изнад 60 година. Уз то, неразвијена комунална инфраструктура и недостатак радних места кључни су проблеми руралних средина. Стручњаци упозоравају да тај проблем траје већ деценијама а може се превазићи само ако би се уз примарну пољопривреду развијао и агробизнис што би довело до отварања нових радних места и упошљавање становништва.
Млади не остају на селу где нема чак ни просте репородукције, све то ће нас као народ скупо коштати, каже Момчило Будимировић узгајивач коза и пензионисани професор на Вишој пољопривредној школи у Шапцу. По његовом мишљењу, кључни проблеми нису ипак егзистенцијалне природе.
„Деца су се највише рађала после Великог рата и Другог светског рата, а тада су људи били сиромашни али су били ентузијасти јер је народ имао очекивања. Мој субјективни осећај да ће то бити ненадокнадив проблем“, сматра Будимировић.
И становници села Пивнице су сагласни да млади одлазе јер не виде перспективу у сеоским подручјима.
Ипак има и случајева да се у у последње време млади враћају на село јер виде шансу у сопственом бизнису и производњи.
Момчило Будимировић каже да је добро да се неки млади враћају и почињу са производњом сира или малина и знају да ће имати приходе током целе године. Професор социологије села на Пољопривредном факултету у Новом Саду Дејан Јанковић сматра да се на ширем плану мора потенцирати рурални развој који треба да укјлучи не само аграрну политику већ и све остале аспекте који би довели до унарпеђења квалитета живота у сеоским подручјима.
Еконономија у руралним подручјима у највећој мери је зависна од примарне пољопривреде и она ангажује само 40 одсто полулације која нема економску снагу. А шта је потребно да сеоска подручја буду развијенија?
„Да би се рурална подручја развила морају да корсите соптвене ресурсе да би постала кориснија за друштво и да буду атрактивнија. Код нас је село нешто што је примитивно и нешто што треба превазићи. Ја не мислим да је пољопривреда наша шанса, али заједно пољопривреда и агробизнис јесу шанса која могу да доведу до нових радних места у прерађивачкој индустрији“, оцењује Јанковић.
Статистика говори да Србија сваке године у последњој деценији, у просеку, остаје без 20.000 становника, , а од д 4.512 села чак седам стотина је на издисају.
РТВ
