Министарство спољних послова Србије: Хрватски уџбеници пропагирају усташтво!

Министарство спољних послова Србије оценило је да спорни уџбеници у Хрватској, у којима се велича улога усташа и поричу злочини над Србима, представља ревизију историје и порицање крвавих злочина, што захтева реаговање Владе Србије.

Из ресорног министарства Србије подсећају да су Министарство науке, образовања и спорта Хрватске и „Школска књига“ из Загреба одобрили издавање три приручника за историју у којим се велича усташки покрет и поричу злочини над Србима.

У приручницима се поричу злочини Независне Државе Хрватске (НДХ), а у издању куће „Дуден“ уз појам „усташа“ стоји објашење да је то „хрватски националистички покрет који се у Другом светском рату борио против српског централизма“, речено је „Вечерњим новостима“ у Министарству спољних послова Србије.

Према евиденцији Министарства спољних послова Србије, од 2013. до 2015. године у Хрватској су забележена 53 инцидента, која имају националну конотацију и уперени су против Срба – од говора мржње и застрашивања, па све до отвореног линча над Србима који су се опредијелили да тамо живе.

Стручњаци: Србија представљена као нацистичка Немачка

Српски стручњаци, од којих је Министарство спољних послова Србије затражило мишљење о историјском школском приручнику „Домовински рат“, у којима су Срби означени као „агресори“, „терористи“ и „екстремисти“, оценили су да тај уџбеник поседује снажан индоктринацијски смисао, да је шовиништички и да никако не може допринијети истинском помирењу хрватског и српског народа.

Историчар Чедомир Антић каже да се у том приручнику поново научно неутемељено провлачи идеја „велике Србије“, гдје је Србија представљена као нацистичка Немачка, која жели да уништи сигуран међународни поредак и подмеће се теза да је Србија хтела да створи великосрпску, етнички чисту државу.

Зоран Јевтовић са Филозофског факултета у Нишу наводи да је свих пет целина у овој књизи у фунцкији „генералне хипотезе о великосрпској агресији“ и да се Србија проглашава историјски одговорном за распад Југославије, а српски народ за сопствени одлазак из Хрватске.

У књизи се код навођења српских представника обавезно истиче да су хашки осуђеници за ратне злочине, док се код хрватских то изоставља, наводи се да је велики број српског становништва „отишао из Хрватске заједно са ЈНА“, прећуткују се страдања Срба и уништавање њихове имовине.

Кривица се усађује само на српској страни, а на хрватској се развија концепт нације-жртве.

Срна