ПОЧАСТ НАСТАВНИЧКОЈ ПРОФЕСИЈИ

12. новембра 2019. ВестиСрбија

„Једна књига, једна оловка, једно дете и један наставник могу да промене свет“, ово је мото Асоцијације најбољих наставника бивше Југославије. Да, оне истински верују у то! Жељана Радојичић Лукић и Весела Богдановић, обе финалисткиње Global Teacher Prize, снагом воље, визије, ентузијазмом као и невероватном енергијом, оснивачи су ове јединствене Асоцијације на овим просторима.

Сада већ трећи пут, уз несебичан труд чланова и симпатизера Асоцијације, успеле су да окупе најбоље наставнике региона, њих скоро четиристо, и да удруже најјачу енергију образовања у велику реку образовних промена о којој се говорило током три дана, колико је конференција трајала.
Овој конференцији, другачијој и по енергији и по коценпцији, од свега до сада виђеног региону, присуствовали су наставници из шест држава са простора бивше Југославије, тако рећи од Вардара, па до Триглава. Помешали су се македонски, црногорски, српски, босански, хрватски и словеначки језик и сабрали се у један, наш језик, како нам рекоше домаћини. На наше питање, откуда оволико интересовање за овај волонтерски пројекат и како су успели да у Београду окупе скоро четиристо наставника из региона, и поред чињенице да наставници самостално финансирају све трошкове доласка и боравка, пронашли смо одговор на ФБ профилу Жељане Радојичић Лукић, једног од оснивача ове Асоцијације, која је написала следеће:

“Немамо неко објашњење зашто нам се из конференције у конференцију дешава исто, све већи број учесника, али претпостављамо да се то дешава због присутности великог набоја емоција и нескривене носталгије за неким, не тако давним временима у којима се наша генерација школовала и одрастала. Овај пут у Београду, за разлику од Скопља и Будве, где смо реализовали претходне конференције, акценат је био на комадићима сећања на наше најдраже учитеље и наставнике, на оне који су оставили посебан траг у нашим животима. Било је превише „тешко“, а у исто време и сувише лепо, слушати тако емотивне и инспиративне приче наших нових амбасадора из света образовања, медија, али и из реда родитеља, као врло битних партнера Асоцијације. Југославије више нема, остало је сећање на једно друго време, остало је сећање на сјајне учитеље и наставнике, захваљујући којима смо ово што данас јесмо. Ово је била истинска почаст наставничкој професији.”

Идеја реализације још једне конференције, по коцепту сличној онима у Скопљу и Будви, била је умрежити најбоље наставнике са простора бивше државе, разменити искуства, разговарати о томе како унапредити услове у образовном систему, покушати дати одговор на питања: „Где су се загубиле реформе образовања и шта можемо да учинимо ми, а што је већ урадио свет?“

Први дан конферецније био је резервисан само за пуноправне чланове Асоцијације који су то постали у претходном периоду захваљујући својим импозантним биографијама. Оснивачи су током окупљања поднели извештај о реализованим активностима након окупљања у Црној Гори и поделили са присутнима нека од искустава са студијских путовања у Данску и Индију, где су боравиле две делегације Асоцијације, током овог лета.

Другог дана конференције, учесници су обишли ОШ Краљ Петар Први и Пету београдску гимназију где су имали прилику да се упознају са формалним српским образовањем. У Петој београдској гимназији имали су изузетну добродошлицу, где су их дочекали љубазни домаћини, директорка, наставници и ученици. Учесницима је потом пружена прилика да присуствују радионицама на три локације у Београду, па је тако једна група, најбољих наставника региона, боравила у Конаку кнегиње Љубице где су имали прилику да учествују у пројекту “Београд, Михаилов град” подржаном од стране Секретаријата за културу Града Београда. Учесници су на један интерактиван начин упознали једну историјску епоху и дух Београда тог времена. Могли су да савладају технике ручног рада, да праве фризуре које су се носиле у то време, да плешу Полонезу и Валцер, али и да овладају техником мачевања, баш онако како се то некада практииковало на двору Обреновића. Вече, под називом Мириси књиге и стваралаштва, реализовано је на Учитељском факултету, где су наставници излагали своје интерактивне књиге, промовисали наставничко стваралаштво и примером показали зашто јесу лидери образовања у региону.

Трећи дан Конференције почео је необично, онако како учесници образовних догађаја са овог простора нису навикли. Почео је аматерском позоришном представом под називом С оне стране у изведби наставника ОШ Мејдан из Тузле, из Босне и Херцеговине, а по тексту наставнице из Крагујевца. Садржај представе алудирао је на замењене друштвене улоге, јер је чињеница да су данас наставници и њихове породице на самој маргини друштва, а да су на цени неке мање пожељне вредности, које су стицајем околности узурпирале „опасну“ количину медијског простора кроз које су агресивно почеле да се намећу као пожељне вредности код најмлађих. Путем ове представе послата је недвосмислена порука наставницима региона, да они јесу важни, али да се у новом времену нису довољно снашли и да морају да покушају да врате своју улогу у друштву која се урушавала свих ових година „које су појели скакавци“.
Уследила су предавања на теме: На Доситејевом путу, Да сам ја министар просвете и Ја сам лидер образовања у региону. Након ових занимљивих предавања, која су одржали наставници пристигли од Ђердапа па до Јадрана, протоколом предвиђена, обављена је додела титула трећој генерацији најбољих наставника региона. Њих 50, добило је ово велико и важно признања и са поносом се вратило у своје државе, градове, школе да наставе да раде на ширењу позитивних вибрација, умрежавању наставника, проналажењу нових ентузијаста. На овом путу намеравају да истрају и да при томе искористе своје предности: заједничку историју, сличне образовне системе, непостојање језичке баријере, блискост наших култура, али и поштујући разлике.

Осим предавања, реализоване су и панел дискусије, током којих су се најбољи наставници региона сложили, да су нам реформе неопходне, како би образовање нових генерација било у складу са светским трендовима, али и да реформисање „одозго на доле“, не показује резултате и да је неопходно покушати иницирати реформе „одоздо на горе“, односно наметнути реформе из учионица и са наставничких факултета. На том путу, неопходно је да се уједине наставници и доносиоци одлука на националним нивоима и дају коначну реч о реформама. Заједничко у свим државама бивше Југославије, закључак је учесника, је то што је наставничка професија деградирана, јер све државе региона образовање сматрају трошком и гледају да издвајање за образовање буде минимално.
Најбољи наставници су се сложили и да је потребно створити такве услове, у којима би најбољи наставници били адекватно награђени за свој рад, уважени и поштовани. Управо би зато било неоходно да се учи на примерима из комшилука, да се преузимају добри модели и избегавају они за које се, у појединим ситемимам испоставило да су погрешни, неприхватљиви и неодрживи.

Замерке свих присутних садржане су у чињеници да је велики број ученика у одељењима, да су програмски садржаји претрпани, али и застарели и као такви непримерени потребама Генерације-З, да су уџбеници сиромашни, неретко и превазиђени. Занимљиво је напоменути да се чула и иницијатива за укидањем оцењивања ученика, барем до петог разреда, а можда чак и до седмог, како би учионице престале да буду доживљаване као „казнионице“. Изостанак обавезе оцењивања допринео би и већем задовољству наставника, који би се на овај начин ослободили притиска, пре свих родитеља, али и обавеза свакодневних писмених и контролних вежби, различитих тестирања, пропитивања за оцену, а не за живот.
Неки од учесника панел дискусије позивали су се на искуства из земаља, попут Данске, Финске, Индије, чије учионице одишу задовољством, и ученика и наставника. За напредним реформама на папиру, заостају реформе у пракси на терену. Мотивација наставника, летаргија која влада у учионицама у региону, лоше и недовољно опремљене школе, све више вршњачког насиља и инклузија без озбиљног финансирања и подршке државе, неки су од проблема за које би се морало изнаћи и понудити решење у сарадњи са доносиоцима одлука у свим земљама региона.

Наставници Србије, домаћини 3. балканске конференције предали су Звезду домаћина наставницима БиХ, организаторима 4.балканске конференције, који ће током маја 2020. окупити поново најбоље наставнике региона, али овај пут у Сарајеву. Уз тактове химне Земљо моја од Исмете Дервоз, затворена је 3.балканска конференција најбољих наставника региона.