Војска Србије на јаком трећем месту, одмах после Русије и Грчке по броју оклопних возила и тенкова

Мапа која је објављена на популарном сајту Редит приказује број оклопних возила и тенкова на 100.000 становника. Оно што је за наше читаоце можда најзанимљивије је да, судећи по тој мапи, Србија на јаком трећем месту, одмах после Русије и Грчке.

Србија са бројком од 9,17 на 100.000 људи спада у прилично наоружане европске земље. Судећи по Википедији Србија има 414 тенкова, не рачунајући велики број оклопних возила. Убедљиво је прва Русија са 20.375 тенкова, док је на другом месту Грчка са 1.325 тенкова. Обе ове државе на мапи су црвене.

На четвртом месту се налази још једна земља из региона. У питању је Румунија која за копнену одбрану у сваком моменту на располагању има 1.473 тенка. Листу од топ пет држава којима у борбеном смислу преовлађују тенкови затвара Украјина са 2.330 тенкова.

Јако је занимљиво да су првих пет најнаоружанијих држава православне земље.

На мапи се примећује да је запад Европе претежно обојен жутом, односно да војске тог дела континента нису нарочито наоружане тенковима. Занимљива је и чињеница која се такође може учитати са ове карте да земље Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург) и балтичке (Летонија, Литванија и Естонија) немају чиме да изађу на улице уколико би дошло до инвазије с копна.

Тенк М-84 представља основни борбени тенк српске војске. Гвоздено чудовиште је био један од најамбициознијих пројеката некадашње Југославије. Тадашње југословенско руководство је од Совјетског савеза купило лиценцу за производњу тенка Т-72 који је требао да послужи као основа за развијање домаћег пројекта. Иако заснован на совјетском тенку Т-72, коначни пројекат је имао значајне технолошке иновације што је резултирало конструисањем једног од најбољих тенкова тог времена.

Kомпоненте за тенк су се производиле у читавој Југославији: чак 24 компаније са 1000 фирми подружница су учествовале у овом пројекту. Произведено је 600 тенкова од којих је једна трећина била намењена извозу. Тенк је прошао кроз сва ратишта у сукобу у бишој Југославији, прошао је и кроз „Пустињску олују“ где се показао супериорним у односу на тенкове Т-62 и Т-55. Показао се успешним у захтевним условима приликом тестирања у Пакистану и био је спреман да у саставу 252. моторизоване бригаде Приштинског корпуса дочека непријатељске НАТО снаге. Активно се користио читаву деценију: од „Пустињске олује“ до сукоба на Југу Србије код места Ораовице 2001. године када је задњи пут употребљен у борбене сврхе.

Тенк поседује снажан оклоп на чијем развоју је радило више десетина стручњака. Поред чврстог оклопа, тенк одликује и велика ватрена моћ: главно оружје тенка је његов топ од 125 мм чије је пуњење аутоматизовано. М-84 је изузетно покретљив, а његова ниска силуета га чини метом коју није лако погодити. Преко 150 тенкова је продато Kувајту непосредно пред почетак Првог заливског рата и активно је учествовао у операцији „Пустињска олуја“. Сигурно би се продало више тенкова М-84 да није дошло до распада Југославије и до онемогућавања заједничке производње тенка.

Поред Kувајта, за куповину тенка М-84 били су заинтересовани Либија и Иран, а у Пакистан су била послата два тенка М-84 ради његовог тестирања у тамошњим захтевним условима. Пакистан би скоро сасвим сигурно купио тенкове М-84 да није дошло до почетка грађанског рата у Југославији. М-84 је главни борбени тенк Војске Србије. Поред Србије, као бивше југословенске републике користе се од стране Босне и Херцеговине, Словеније и Хрватске. Kористи га и Kувајт, а претпоставља се да га је користио и ирак, јер су ирачке снаге током Првог заливског рата запленили неколико комада М-84 који су били намењени Kувајту.

Перформансе које овај тенк поседује пружа могућност за његово даље коришћење, као и за његова усавршавања.

Интермагазин