Мирољуб Јевтић: Ислам зауставља само сила

Западни свет не разуме феномен исламске религиозности. Није на Обами да говори да је ислам мирољубива религија. То муслимани између себе морају да се договоре. Најопаснији су муслимани на Западу који не живе по верским правилима па их константно гризе савест. И онда пукну, као овај у Ници. Време је за затварање граница за мигранте и код нас. Ако треба, да се дигне и зид. Као што раде Хрвати и Мађари

Професор Факултета политичких наука Мирољуб Јевтић у светским оквирима спада међу највеће познаваоце исламске религије. Оснивач је научног правца политикологије религије и његов приступ изучавању овог феномена прихваћен је на највећим светским универзитетима. У мандату од 2014. до 2018. године представник је европских социолога у Борду директора Комитета за социологију религије Међународног удружења за социологију ИСА. У јуну је био у Турској, на позив турске владе, као један од главних учесника научног скупа “Ислам на Балкану, неисцрпна нада”. У европским оквирима спада међу најупућеније људе на тему свих актуелних дешавања везаних за исламски свет, од терористичких напада на западу Европе, рата у Сирији, мигрантске кризе, до стања у Турској под Ердоганом.
Можемо ли рећи да је ово што се збива последњих месеци, заправо већ неколико година, највећи историјски сукоб између западне цивилизације и исламског света, посебно тог његовог радикалног дела?
– Ако бисмо гледали фактографски, онда то није тачно. Сигурно је стање које се дешавало у 16. веку у време крсташких ратова било значајније. Али ако имамо у виду где је човек стигао захваљујући техничким достигнућима, онда ово што се дешава данас и чега смо сведоци сваког дана апсолутно није нормално. У том смислу је ово највећи сукоб јер је неочекивано да се такве ствари раде у 21. веку.
И пред очима читавог света у директним преносима.
– Тако је, да људи који су софистицирани, који су господа са обе стране, учествују у томе. И на западу и на истоку нису у стању да такве ствари спрече, него дозвољавају да се то дешава.

Ислам је много млађа и агресивнија религија од хришћанства, које је већ доста дуго у опадању и кризи. Ви сте магистрирали на тему исламског схватања рата, а докторирали на тему савремени џихад. Да ли је ово искључиво верски сукоб или је у питању нешто више од тога? Шта се налази у основи конфликта?
– Видите о чему се ради. Већ само ваше питање је последица школског бекграунда. Ми смо научени, порасли смо (кад кажем ми мислим и на вас и на себе, на цео овај систем) у једном систему друштвених односа у коме је религија била схваћена као једна назадна, ретроградна ствар која ће врло брзо нестати и да она практично не може битно да утиче на друге ствари. У суштини све ово што се десило је буквално и искључиво сукоб религијских идентитета. Намере западних учесника у спору могу да буду и другачије, али са муслиманске тачке гледишта то јесте прича која је везана за религију. А када уђете у коло играте по правилима које поставља кореограф. Дакле, европејци чак и када су дебело секуларизовани у овом колу у којем играју, играју по религијским нотама. То је оно што је битно. То је апсолутно доминантна црта.
Ви сте неко ко је покретач те дисциплине у друштвеним наукама, политикологије религије. Дајте нам неко објашњење, зашто је Запад изненађен и неспреман ушао у све ово. Како је могуће да нико није могао да предвиди то о чему причате, да сукоб може овако да ескалира?
– Европска свест према религији формирана је на ставовима француских просветитеља. То су филозофи, да подсетим ваше читаоце, од Волтера отприлике, и завршавају се са Жан-Жаком Русоом, то је негде 18. век генерално гледано и почетак 19. Француски просветитељски филозофи су највише утицали на креирање модерног евроамеричког става према религији. Према њиховом мишљењу, религија је последица привредне неразвијености и степена образовања и они су сматрали да оног момента када се створе услови, када људи постану економски независнији, слободнији од свакодневног јурења за хлебом и када стекну неопходан степен образовања, да ће схватити да је религија продукт једног неразвијеног друштва и да ће она постепено да одумре. Такав став је владао и међу научницима и, на несрећу, он је био праћен праксом која је то у доброј мери потврђивала. Јер од времена француских просветитеља религиозност је константно падала на подручју Европе. Али пазите, врло је занимљива прича да она није опадала на подручју САД, међутим то никако није утицало на промену става. То што су САД биле изузетак није било примећено на адекватан начин у Европи. И та идеја је преовладала. Због ње се мислило да ће религија као чињеница у потпуности нестати, те је она била и слабије проучавана.
Западна политика по томе значи не уважава значај религије на прави начин?
– Тако је. Социолозима дуго није падало на памет да религију сматрају битном друштвеном чињеницом. Међународни истраживачки комитет за социологију религије основан је тек 1959. у ИСА. А политиколози, људи који долазе из истог миљеа, то су све људи из Европе и Америке, непосредне колеге, знате када су формирали Комитет за проучавање религије и политике? Тек 1999. године, пре 17 година.
Какве је то последице изазвало?
– Страшне. Сви ратови који се сада дешавају су последица тога што политиколози то нису проучавали. Пазите, после 11. септембра још увек никог не интересује та ствар.
Може ли сад стање да се поправи?
– Мислим да је можда касно. Не волим да будем песимиста, али не видим ниједну чињеницу која оповргава ово што сам вам рекао. Јер сама чињеница да сам ја први у свету покренуо ту дисциплину вам сасвим јасно говори. То је осуђено на пропаст.
Ко од колега у Србији још ради на ту тему поред вас?
– Дарко Танасковић, али сматрам да је он направио страшну штету код нас. Штета коју је он направио је немерљива и мислим да је то врло важно да се каже. Ту мислим на његово погрешно тумачење укупних православно-муслиманских односа на овим просторима.
На шта тачно мислите?
– Он је захваљујући моћним лобијима који су стајали иза њега стекао имиџ највећег српског стручњака за ислам и онда се његовој речи апсолутно веровало. Његове идеје су, нажалост, уткане у политику свих режима који од деведесетих година владају овим просторима, па и дан-данас. Уткане су у политику Министарства иностраних послова и мислим да се то тешко може поправити. А у најпресуднијим моментима овде, пред сам рат деведесетих, када је требало указати да ће тај феномен бити важан, он је на све могуће начине тврдио како наш простор не може бити захваћен исламским екстремизмом. Када је у БиХ Алија Избетбеговић имао већ 60.000 бојовника под оружјем, када у Скупштини БиХ Хрвати и муслимани доносе меморандум у коме јасно кажу да ће Босну отцепити од СФРЈ и да ће са собом повести Србе као националну мањину и тиме објављују Србима рат, Танасковић каже, анализирајући Алију Изетбеговића, да сигурно можемо закључити да он не само да није против Југославије, него је за Југославију. На насловној страни најутицајнијег домаћег недељника у том моменту НИН он објављује текст под насловом “Далеко је џамахирија”. Исте ставове који се тичу Косова заступао је и раније и касније. А пре неки дан је Косовски безбедносни комитет објавио податак да је на милион становника број добровољаца који се прикључује Исламској држави са Косова 125, највећи у Европи. Из Босне је тај број 85. “Њујорк тајмс” је сад објавио текст “Косово као плодно тле за развој исламског екстремизма”. Ето, на то мислим.

Није Исламска држава одговорна за све ово. Људи на Западу су мислили да ће муслимани када дођу у Француску и Енглеску, чим се наједу првог доручка, схватити да је Бог глупост. Као што су то урадили хришћани

Недавни масакр у Ници показао је да исламски екстремисти могу да буду и људи који никада пре нису означавани као верски фанатици. Кажу за овог човека који је побио људе камионом да није спадао у ту групу која поштује религијска правила. Па ипак је човек то урадио. Шта нам то говори?
– То нам управо говори да не разумемо феномен религиозности. И прва супруга Бориса Тадића је продавала лутке на улици и понашала се као хипи девојчица и одједном је једног дана отишла у манастир и закалуђерила се. А посебно је то тако у исламу. Ви можете читавог живота да будете највернији муслиман, да поштујете све верске норме и да никада не учините овакав акт. Да живите потпуно мирољубиво. А да неко ко живи противно исламским правилима константно има грижу савести због тога. Он зна и одмалена је васпитаван да муслиман не сме да једе свињетину, да не сме да пије алкохол, да не сме да се дрогира, да не сме да живи промискуитетним начином живота, али његова вера није толико јака и он стално крши исламске прописе. У његовој глави је константна грижа савести која се постепено гомила. Он је починио толико грехова да не постоји ништа осим радикалног доказа привржености вери који могу да га оперу од тих грехова и да га спасу паклених мука. И на крају то буде изазов. Опасније су стотине хиљада оних који живе по западним правилима 30 година у Немачкој или Француској него они који сваки дан иду у џамију. Овај који је читавог живота молио, читавог живота постио, нема потребе да уради један такав акт. Он се својим животом доказао. Зато се то не може контролисати. Атеистима у хришћанском свету то делује сулудо. Они то не могу да схвате.
Да ли због тога имамо толико случајева да управо људи из западних земаља, муслимани који су тамо рођени и одрасли, изводе те терористичке нападе? О томе говоре и бројни примери тих људи из Босне и са Косова који одлазе и прикључују се ИСИЛ-у.
– Управо. Основни проблем на који хоћу да вам скренем пажњу је перцепција ислама која постоји у Европи и која је потпуно погрешна. И у Америци. Потпуно погрешна и потпуно нетачна и она је у ствари одговорна за све ово што се дешава. Није за све ово одговорна Исламска држава. Стицање околности које су довеле до тога да се такве ствари дешавају омогућила је Европа, управо руководећи се ставовима француских просветитеља који су нетачни и погрешни. Просветитељи би требало да иду на ломачу, фигуративно речено. Штету коју су они направили опстанку човечанства тешко се може поправити зато што нису разумели природу религиозног феномена. Хришћанство је изузетак међу религијама и оно једино дозвољава секуларни принцип политичке организације. То је централна тачка, то је “сине ква нон” разумевања овог што се десило у Ници. Јер ви можете бити најтврђи хришћанин и прихватити секуларни поредак, као амерички Амиши, рецимо. Они су најбољи пример. Али у исламу одвајање вере од политике је немогуће. У исламу право није само елеменат укупног исламског учења, већ његов функционални израз. А ви када кажете да према општој декларацији о људским правима постоји право на слободу религије, односно испољавање религијског осећања, то значи да муслиман може да дође у Енглеску и да испољава своју религију. И ту је проблем јер испољавање религије за муслимана у Енглеској или Француској значи укидање тих држава. Није се смело дозволити да они дођу тамо ако сте хтели мир.
По вама је таква врста мултикултурног друштва на Западу немогућа? Чини се да је Француска у највећем проблему због тога?
– Тако је. Јако ми је тешко што гледам све то што се дешава у Француској. Ја сам био француски ђак. То је јако тешко, то је просто невероватно у каквом је стању француско друштво. Они би морали да истерају из земље 20-30 одсто Француза. А то је немогуће. Ако на три месеца, не мора чешће, имате овакав терористички акт као у Паризу или Ници, Француска може бити потпуно уништена. Њен живот може бити уништен.
Шта је заиста стварни циљ исламских екстремиста?
– Врло једноставно. Ту нема никаквих тајни. Треба читати Куран и треба читати Шеријат. То је цела прича. Суштина сваке религије, па и ислама, јесте да се постигне мир с Богом. А да би се постигао мир с Богом потребно је да се испуне одређени услови. У исламском смислу се ти услови остварују искључиво стварањем заједнице муслимана. То је битно колективистичка религија, ви не можете бити муслиман индивидуалац, а заједница муслимана мора бити устројена као држава. С те тачке гледишта муслиманима је немогуће да прихвате егзистенцију изван исламске државе. Овај успех Багдадија није уопште случајан. Он стварно ради оно што од њега тражи шеријатско право. И то ради најефикасније, најуспешније, што је најважније најхрабрије и најчеститије с тачке гледишта муслимана. Пазите, муслимани су филантропи. То је оно што је страшан парадокс. Они своју акцију доживљавају као дубоко филантропску и човекољубиву. Јер дубоко верују у постојање загробног живота у коме постоји рај за оне који су живели како треба и у коме постоји пакао за оне који нису живели по божјим законима. И они који знају како се стиже у рај од Бога имају задатак да мени и вама помогну да дођемо и ми у рај. Ако нам не помогну, они ће ићи у пакао. А помоћ се остварује само на тај начин што се и овде остварује исламска држава, што се укида Србија, што се укида Енглеска, што се укида Вашингтон. И ту није могуће извршити реформе. Измене тога би значиле да ви у ствари постајете Бог. Јер они дубоко верују да је Куран књига коју је објавио Бог.
Да ли западни свет може на овај начин, методама којима се тренутно бори, да постигне нешто или ту нешто мора битно да се мења?
– Никаквих шанси немамо уколико будемо наставили да се овако понашамо. Није на Обами да говори да је ислам мирољубива религија. То није његова ствар. То муслимани између себе морају да се договоре да ли је религија мирољубива или није. На Обами је да каже: “Ви не можете да убијате гејеве зато што су гејеви”, на пример. То је једино што он може да каже, и: “Ја ћу због тога убити вас да бих вас спречио.” То је језик који они савршено разумеју. “Изволите радите то у Саудијској Арабији. То у Америци не можете да радите и ја вас у Америку нећу пустити јер нећу да размишљам када ће неко од вас почети да пуца.”
Да ли то заправо значи да исламски екстремиста разуме само језик силе?
– Тако је. Јер према исламу, све што се дешава долази божјом вољом. Победник у рату долази божјом вољом. У томе и јесте ствар. У томе је успешност Халифата ал Багдадија.
Поменули сте Обаму и Америку. Колика је одговорност САД и појединих западних европских земаља за радикализацију исламског света и свега овога што се дешава?
– Апсолутна. Све западне земље су криве. Све укупно, укључујући и Русију. Сви су криви. Јер нико није хтео да овом феномену приступи уз познавање религије. Да се разумемо, не кажем да нема људи који се овим баве. Има их у Америци, у Француској… Али нико није догурао толико високо да то искристалише као научну дисциплину која треба да буде као нека врста општенародне одбране. Људи су мислили да ће муслимани када дођу у Француску и Енглеску, чим се наједу првог доручка, схватити да је Бог глупост. Као што су то урадили хришћани.
Да ли је одлука Британије о изласку из ЕУ заправо последица тог њиховог схватања проблема у коме се свет налази?
– Апсолутно. То је доказ да су Енглези схватили да са оваквом причом Енглеска престаје да постоји. Јер није логично да Пакистанац буде градоначелник Лондона, уз све поштовање, као што није логично да Енглез буде градоначелник Карачија. Јер симбол Енглеске је катедрала Свети Павле, а није Мека. Уз све поштовање за Меку. И не може у Енглеској бити равноправан француски са енглеским. Не може. То није логично. То не би било нормално и то не може да функционише. Покушај да се мањине изједначе с већином воде у нестанак човечанства. Што не значи да мањине треба тући, наравно. Али, напросто, вама, ви сте крупнији човек од мене, вама треба 400 грама меса, ако вам дају 200 као мени ви ћете умрети од глади. Шта је ту нелогично?
Већ неколико година траје сукоб у Сирији. Није дошло до пада Асадовог режима, Америка није успела у својој намери, створила се Исламска држава у истом периоду и кренула је та велика миграција исламског становништва ка Европи. Како ви видите даљи развој те кризе у светлу свих последњих догађаја?
– За муслимане, односно за муслиманску Азију, није проблем да пошаљу 500 милиона људи. Ако их нико не заустави, свих 500 милиона људи ће доћи. Доћи ће. Ако нико не сме премас њима да примени силу, шта ће се десити? Ако Орбан стварно не примени силу, они ће проћи. И зашто не би дошли? Дошао бих и ја. Орбанова политика у Мађарској није случајна и она је исправна. Почињу да схватају целу ту причу. Европски политички модел је заснован на хришћанству и у њега се не могу уклопити нехришћани. Ни Јевреји се не би могли уклопити, али Јевреја има мање. Да Јевреја има толико био би исти проблем зато што је јеврејство исто политичка религија. То је врло битан детаљ. Али Јевреја има мало, нема их милијарду и они могу да живе у енклавама, у Паризу, јеврејска четврт у Њујорку, и то није проблем. Ви имате два јеврејска ресторана на милион америчких и супер, идемо да једемо кошер храну. Да ли сте ви били у Њујорку скоро? Да ли знате да је Њујорк препун муслиманских фаст фудова? На сваких 50 метара на Менхетну до Централ парка имате муслимански “халал фуд”. Они немају текућу воду, они послују противно америчким санитарним прописима. Ја га питам: “Буразеру, како ти ово переш?”, он вади онај бидон с пода и показује ми. Он нема WЦ, он нема где да опере руке. Американци су их пустили. Причам вам колико та навала мења начин живота тамо.
Како Србија може с тиме да се избори? Има ли Србија механизме и начине да се у читавој причи с мигрантима и уопште исламским фактором самостално носи?
– Појавио се коначно Орбан. Већ је било крајње време. Ове што смо примили, примили смо, немамо ништа против вас, али Мађарска вас неће, онда више нико неће да дође и тачка. Време је за затварање граница и код нас. Ако треба, да се дигне и зид. Као што раде Хрвати и Мађари. Како другачије. Чекајте, разговарамо уз све разумевање проблема. Ако се деси да вам људи константно долазе, а у Мађарску и Хрватску их нико не пусти, резултат ће бити да ће они остати код нас. Ако ми сматрамо да тако треба, зна се шта ће бити резултат.
Шта ће бити резултат?
– Па, ми ћемо нестати. Кад узмете чашу вина и почнете у њу да сипате воду постепено ће се претварати у дебео шприцер, па у танак шприцер, на крају ће вино нестати и остаће само вода. Ако је то наш избор, у реду. Није моје да одређујем, нека народ одлучи.
Сматрате да Србија мора да мења политику према мигрантима?
– Ако они буду наставили да долазе у овом броју, а не видим да неће долазити, онда ће ти људи остати код нас. Даље очигледно неће моћи. Дужан сам да вам то кажем. Ја сам као професор обавезан на једну ствар. Да све оно што кажем буде тачно. И све што сам вам до сада рекао је математички тачно.
У Турској се догодио тај доста чудан војни пуч, конфузна је ситуација. Шта се ту заправо догодило? Ко то покушава да сруши Ердогана и које ће бити последице?
– Ајмо овако. Ко год да је организовао пуч, није успео. Значи, успео је Ердоган. То њега представља као великог победника. Шта ће Ердоганова победа да донесе Турској, околним земља и свету? Донеће тријумф политике за коју се он залаже, а то је враћање Турске исламу. Турска ће одбацити реформе Кемала Ататурка. Ататурка ће прогласити суштинским непријатељем земље. Затвориће му маузолеје, фигуративно речено, и Турску учинити исламском државом. То је наравно процес. То не мора све да се заврши за Ердогановог живота. Али 80 милиона људи отпада од овог европског пута за који су се залагали француски просветитељи, јача се исламски свет и исламски покрет. Исламски свет добија још једну снажну чланицу која, напросто речено, ојачава ту матрицу која има задатак да свима нама спасе душу.
Мислите да је то незаустављив процес?
– То је логичан след догађаја. Имате Турску која ће апсолутно сама да одустане од ЕУ, а друго, одустаће од НАТО пакта. Нормално, неће то ићи за дан, говорим вам како ће то да изгледа на дуже стазе. Турска постаје део исламском и азијског света који се налази у компетицији са хришћанством, с намером да хришћанима помогне да и они постану браћа по вери, да прихвате праву веру и да обезбеде рајско блаженство. Ту нема никакве дилеме.
Какве ће то све последице да произведе, успостављање тог новог султаната о коме се прича, Ердогановог или нечијег следећег?
– Не мора то да доведе до стварања султаната. То је облик владавине. Можеш ти и у Турској да имаш исламску републику. Није потребно да имате султана. То је оно што је врло битан детаљ. Исламски свет мора да има калифа, и они су били и калифи и султани. Калиф је поглавар исламског света. Према томе, то значи пооштравање разлике између исламског и неисламског света. Немојте да ту занемарујете Индију и Кину. Није у питању само Европа.

Тријумф Ердогана у Турској значи да ЕУ остаје без 80 милиона људи који су били на европском путу. А значи и за НАТО да извесно остаје без једне битне чланице. Исламски свет истовремено постаје јачи за важног члана

Како тумачите ово недавно помирење с Русима и извињење Ердогана? Да ли је то заиста приближавање Русије и Турске?
– Никада сарадња између Русије и Турске не може бити искрена јер су њихови интереси дубоко супротстављени. И у том смислу Турска је у предности. Турска има отворену идеју коју заступа, као и цео исламски свет, а Русија је дубоко подељено друштво где је пола Руса секуларизовано, не разуме ни православље, а камоли да разуме ислам. То је једна ствар која је битна. И друга ствар, у руском друштву постоји једна јако развијена идеја евроазијства међу руским интелектуалцима, која је импрегнирана невероватном паранојом. Јевреји су им криви за све. То је невероватно. И која каже да је потребно уништити Јевреје да би се Русија спасла. Али Јевреје који су завладали Западом. По таквима једини прави савезници су муслимани. И сви православни морају заједно са муслиманима. Значи, наш највећи савезник, пошто смо ми мала локална браћа, треба да будемо у савезу са Хашимом Тачијем и Бакиром Изетбеговићем и заједно са њима да уништимо Аустрију, Енглеску, итд. И то уопште није безначајна струја тих лудака у руској политици и у интелектуалном животу. И с те тачке гледишта, због свих тих ствари, Русија је јако, јако слаба. Не зна шта хоће. Јер је подељена.
Али и Турска је подељена, то се сад види и у овом пучу?
– Није спорно што се тиче друштва. Има тамо доста Ататуркових следбеника. Али на нивоу власти Турци имају јасну идеју за разлику од Русије, која нема јасну идеју.
Да ли је ипак могуће да наслеђе Кемала Ататурка опстане у Турској?
– Сви секуларни људи су у принципу кукавице. Јер имају само један живот. И ако погине све се затвара. Они се боје смрти и има их мање. Дакле, они су осуђени на пропаст. И њима прети озбиљна опасност да заврше у машини за млевење меса. И они то знају. И они су издани од Запада.
Колики је утицај САД у Турској?
– Суштински никакав. То је велики брак из рачуна. Онда када је Турска ушла НАТО пакт и слично, тада је био велики утицај јер је разговарала са људима који су били секуларно оријентисани, који су тада владали Турском. Данас је утицај Америке на Турску никакав. Говорим на оне који владају Турском. Али однос исламског света и Америке је важан. У исламском свету постоје три света места. Мека, Медина и Јерусалим. Јерусалим је захваљујући Америци окупиран 1967. године. Американци су муслиманима тиме забили нож у срце. Сви муслимани, неће они то да вам кажу, дивљачки мрзе Америку и желе њено уништење јер знају да Америка држи Израел. Без америчке помоћи Израел би био прогутан. Када би им сад дали Њујорк, они не би били задовољни док не добију Јерусалим. И САД зато жртвују мале земље као што смо ми. Ми смо им се савршено наместили јер никоме не требамо, да на основу нас задовољавају апетите муслимана. Нас ће уништити ако овако наставе.
И сукоб унутар самог исламског света је у пуном јеку, та подела на суните и шиите је нешто што је константа ислама? Како се то одражава на читаву причу о којој говоримо и на позицију наше земље у односу са исламским светом?
– Тај сукоб је више него озбиљан. И пре појаве Исламске државе која се нарочито истакла у том свом секташком ставу према шиитима. И то дефинитивно слаби заједнички наступ ислама, ту нема никакве дилеме. Оно што би ми требало да знамо је да исламски свет није исто што и босански муслимани. То је оно што је веома важно. Саудијска Арабија, рецимо, јесте земља поноситих људи чисте савести. За разлику од босанских муслимана који имају комплекс издаје. Знају да су до јуче били Срби и стиде се што су издали, не што су постали муслимани, него што су издали. Они имају грижу савести. И они у нама виде доказ да су починили акт издаје. Наша егзистенција њима апсолутно смета. А није сметња Саудијској Арабији. Чак и када Саудијска Арабија има идеју да на овим просторима завлада халифат, то је потпуно један другачији однос. Дакле, ми морамо да се трудимо колико је год могуће и више да не улазимо у сукобе са муслиманским светом и да им у контактима указујемо на овај свој проблем и мислим да у арапском исламском свету то могу да разумеју. Чак и када су на страни босанских муслимана. Противречности са којима се суочава Иран као најјача шиитска држава указују на то да се може наћи заједнички језик по многим питањима. Управо због тога нису признали независност Косова.
Утицај Турске и Ирана као две најјаче државе сунита и шиита на Балкану је у корист Турака?
– Муслимани из Босне и из Рашке области у Србији су сунити. Они су ислам примили преко Турске. Преко османске империје, и били су јако везани за Цариград. Међутим, пропашћу османске империје и са свим оним што се десило у међувремену објективно су се њихови интереси окренули према центрима ислама. Центри ислама су Мека и Медина. Значи из Саудијске Арабије стиже опредељујући чинилац у исламско-теолошком профилисању наших муслимана. С те тачке гледишта шиити код њих не могу да оставе неки снажан утицај, мада покушавају. То је врло битно. Иран улаже врло велике напоре у сваком погледу. И интелектуалне, и има добру логистику. Он покушава да овде направи базу која би била шиитска. Али то тешко да може да да озбиљне резултате судећи по овоме што се сада дешава. Србија са шиитским заједницама, значи са Ираном, са шиитским Ираком, са Хезболахом у Либану, може по тој основи да сарађује релативно добро. И да многе ствари радимо на заједничку корист. И то треба да радимо. Основна разлика између сунита и шиита је, пре свега, политичка. То је централна тачка која ту постоји. Теолошке разлике нису велике. Пошто је исламска заједница политичка заједница она мора да има вођу, а подела између њих је настала око тога ко има право да буде предводник исламске заједнице када је Мухамед умро 632. године. Он није оставио свог наследника и њега су наследила тројица сабораца, Абу Бекр, Омер и Осман и четврти је био Али. Али је био његов брат од стрица и у исто време његов зет. Био је ожењен његовом ћерком Фатимом. Сунити верују да су сва четворица халифа имала право да воде муслимане, а шиити су у ствари странка Алијева, они су веровали да суштински само Али има право да наследи Мухамеда као крвни наследник. То је централна ствар. Неке албанске присталице исламске државе, на пример, кажу да су за њих много већи противници шиити него хришћани. Док не побију све шиите неће да се обрачунају са хришћанима.
Каква ће бити даља улога Турске на Балкану, посебно према Србији и БиХ? Изласком Велике Британије из ЕУ очекује се јачање турског утицаја овде. Како ви то видите?
– Све то зависи од турске снаге. “Туркиш ерлајнс” је фантастична авио-компанија, али то један сегмент. Турска је у принципу земља у развоју. Није стабилна земља са стабилним и сигурним приходима. Њима огромне приходе доноси туризам. Тако велике хотеле немате нигде у Европи. Једино Доминикана може да им конкурише. Е сада, ако дође једна туристичка сезона која је слаба, Турска иде дођавола. У њеном буџету се прави таква рупа која се не може попунити из других извора, што се у једној малој Данској не може десити.
Како генерално Анкара гледа на Србију? Да ли смо за њих и даље бивша провинција коју би радо да врате?
– Ако је Ердоган дошао у Призрен и рекао да је Косово Турска, да ли вам то нешто значи? Ако ми кажемо да је Косово интегрални део Србије, а у исто време Ердоган каже да је Косово део Турске, то значи да се ми као два пса отимамо око истог комада меса. Нема ту шта да се објашњава.
Колики је утицај екстремног ислама на Косову, у Босни и Македонији?
– Грешка свих наших власти јесте што у третирању исламског религијског феномена, генерално гледано, искључују Косово као карику у том ланцу. Све своје погледе бацамо на Босну иако је ислам увек према свим анализама које су вршене био јачи код Албанаца него код босанских муслимана. Што је посебно важно, ислам је најјачи код македонских Албанаца. Ми смо ту причу потпуно занемарили и потпуно погрешно представљали албански проблем. А Косово ће више него Босна бити језгро исламског екстремизма који ће имати циљ не само да угрози Србију, него пре свега да одатле уништава Запад као хришћанску цивилизацију.
Али тај Запад је направио Косово?
– У томе и јесте ствар. То је парадокс. Зато што им је процена била погрешна. Пре неки дан Нуландова рече: “Ми смо уложили 20 година у независност Косова и од тога нећемо одустати.” Уложене су милијарде америчких и западноевропских пореских обвезника у модел који треба да их уништи. Јер им је процена да су Ругова и Рита Ора типични Албанци. Типични Албанци су ових 125 који су отишли у Сирију. Запад је инсистирао на Руговином шалу и папиној слици у његовој канцеларији за остваривање идеје отцепљења Косова од Србије. А то јесте једна од карактеристика ислама.

Испољавање религије за муслимана у Француској значи укидање Француске. Није се смело дозволити да они дођу тамо ако су хтели мир

Да ли то значи да екстремни исламисти знају да прихвате ту улогу подређеног кад им одговара, а иза тога иде џихад?
– Први пут сте ме навели на исламску теологију. Куран је основни извор ислама, основни извор шеријатског права. Куран је подељен на поглавља која се зову суре. Једна сура број 16, пчела, има једна стих односно ајет 106 који каже овако: “А оног ко се одрекне Алаха, осим ако на то није приморан а срце му остане чврсто у вјери, њега чека казна паклена.” Дакле, он може да каже: “Ја сам приморан да лажем.” Тако Ибрахим Ругова каже Богу: “Слушај ме”, то је директна комуникација, “ако ставим чалму Клинтон ме неће подржати, ако ставим папину слику и шал он је уз мене”, овај му каже: “Аферим, гурај.” То је шеријатски институт који се зове такијах. Право да прикривате да сте муслиман, да лажете ако је то у корист ислама и чак можете да убијете рођеног оца ако ће то довести до тријумфа и славе.
Каква би реакција Турске била, на пример, када би Република Српска одлучила да се одвоји од БиХ и да прогласи независност?
– Они су рекли да би учинили све да то спрече. Али цела прича и јесте у томе да не би требало да се Република Српска одвоји од Босне, него би Босну и Херцеговину као државу требало укинути јер је нико не жели. Прво је не желе босански муслимани. То је оно што је веома важно. Они би да праве халифат. То је цела прича. Они немају другу основицу свог колективног идентитета него ислам, а ислам подразумева да морате бити против сваке појединачне националне државе, односно да морате живети у јединственој држави која је халифат. Босански муслимани желе независну Босну само као етапу да би се спојили са осталим муслиманима у јединствену државу.
Запад инсистира на целовитости БиХ?
– То показује колико Запад ништа не разуме. Основна идеја због које инсистирају на целовитости јесте што су све време гледали Косово. Босанце су поистоветили са муслиманском нацијом јер свет не може да разуме разлику. Запад каже – ако их оставимо у заједници са Србима и Хрватима они ће неутралисати њихову муслиманску оштрицу, зато признај Босну и инсистирај на њеној целовитости. А Албанци по њима нису религиозни, па слободно можеш да им даш независност.
Колико је Србија угрожена тероризмом?
– Више је него очигледно да је тероризам усмерен пре свега према земљама које изводе војне операције на територији Исламске државе. Ми то не чинимо. Али приметили сте неколико пута ове објаве на Јутјубу и на неким другим сајтовима на којима добровољци из ових крајева позивају на нападе овде код нас. Свако жели да се докаже да је првак у својој лиги. Према томе, уопште није искључено и што је најважније та могућност, нажалост, расте. Јер када дође други, трећи позив неко тамо почне да се окреће, “овај се обраћа мени а ја кажем да сам муслиман, сутра ће ми замерити што ништа нисам учинио”.

ИВАН ОШТРИЈИ ОД БАКИРА

Како видите улогу исламских верских заједница у Србији?
– Ствари међу њима нису решене. Када је после ових последњих смена у Исламској заједници Србије за муфтију дошао човек који је апсолутно неспорни Србин, који се зове Иван Трифуновић, Београђанин, звездаш, сећате се еуфорије у новинама? Иване, Србине. После три дана Иван каже да Републику Српску треба укинути. Пазите, то никада није рекао Бакир Изетбеговић. Какав Јусуфспахић, Бакир то није рекао, Зукорлић то није рекао. Јер Иван се одрекао оца. Породица га је одбацила. Он се одрекао своје породице. Е, онда погађате шта мисли Бакир Изетбеговић када вам то мисли Иван Трифуновић. То је онај такијах о коме смо причали.

Експрес