Вајсхауптово тајно друштво: Да ли су Илуминати повезани са свим историјским догађајима

Све до његове 36. године, већина познаника – савременика Адама Вајсхаупта не би посумњала да би овај угледни професор могао да буде државни непријатељ, пише Национална географија.

Рођен 1748. године у Инголштату у Баварској (данас део Немачке), Вајсхаупт је био потомак јеврејске породице која се преобратила у хришћанство. Као дете је остао сироче, а бригу о њему преузео је његов ујак који га је уписао у језуитску школу. Након завршетка студија, Вајсхаупт је постао професор канонског права на Универзитету у Инголштату, оженио се и засновао породицу.

На први поглед – савршен грађанин. А онда је 1784. године све испливало на површину.

Мало ближи поглед на његово одрастање открива да је Вајсхаупт увек имао немиран ум. Још као дечак је, у библиотеци свог ујака, са великим ентузијазмом читао књиге, тада модерних, француских филозофа. Баварска је у то време била дубоко конзервативна и католичка земља, а Вајсхаупт је веровао да монархија и црква спутавају слободу мисли. И није био једини.

Уверен да идеје које пропагира религија нису адеквате за управљање модерним друштвима, одлучио је да потражи други облик „илуминације“, скупа идеја и пракси које би могле да се примене и радикално промене начин вођења европских држава.

Друштво Слободних зидара се у овом периоду непрестано ширило Европом, нудећи атрактивне алтернативе људима. Вајсхаупт је прво размишљао да се придружи ложи, али разочаран многим масонским идејама, а фасциниран езотеријским темама, одлучио је да оснује своје тајно друштво.

Оснивање у шуми

Вајсхаупт, како је сам говорио, није био против саме религије, него против начина на који се она практиковала и наметала. Писао је да његова идеја нуди ослобађање „од свих религиозних предрасуда, негује социјалне врлине и пружа перспективу у достизању универзалне среће“. Да би се то постигло било је потребно створити „слободну државу која негује моралну и родну равноправност, ослобођену свих препрека које потчињеност, сталеж и богатство, непрекидно стављају пред нас“.

У шуми недалеко од Инголштата, 1. маја 1776. године, у ноћ, састали су се први илуминати да оснују свој ред. Око бакље је било окупљено пет људи који су утврдили правила реда.

Изабрали су име „Илуминати“ што значи „просветљени“, они који владају помоћу разума, ослобођен од мрака у којем људе држи организована религија.

Одлучено је да око пријема будућих кандидата морају да буду сагласни сви чланови, да кандидати морају да имају добру репутацију, да имају добре породичне и друштвене везе и да буду имућни.

Ред је у почетку имао три нивоа: почетник, минервал и илимунат минервал. Назив „минервал“ узет је у част римске богиње мудрости Минерве, и дражавао је циљ реда, да шири истинско знање о начину на који друштво и држава могу бити преобликовани.

Током наредних година, Вајсхауптово тајно друштво брзо је расло, до 1782. године бројало је 600 чланова. У почетку су то били само Вајсхауптови студенти, али касније су се прикључивали и важни чланови баварског јавног живота, као што је барон Адолф вон Книге. Реду су се прикључили и многи племићи, политичари, лекари, адвокати и правници, али и мислиоци и писци, попут Гетеа. Крајем 1784. године, Илуминати су имали између 2.000 и 3.000 чланова.

Барон вон Книге имао је веома значајну улогу у организацији и ширењу друштва. Као бивши слободни зидар, залагао се за усвајање обреда сличним њиховима.

Припадници Илумината добијали су симболично „тајно“ име преузето из класичне антике, на пример, Вајсхаупт је био Спартак, а Книге је био Фило Александријски. И нивои чланства су се временом доста усложњавали. Било је укупно 13 нивоа иницијације, подељених у три класе. У првој класи највиши ниво био је илуминатус минор, у другој илуминатус диригенс, а у трећој – краљ.

Унутрашњи сукоби

Унутрашњи и спољни притисци убрзо су зауставили ширење реда, посебно међу највишим слојевима друштва. Вајсхаупт и Книге су имали све више спорова око циљева и деловања друштва. Книге је на крају напустио ред. Истовремено, дуги бивши члан Јозеф вон Уцшнајдер, послао је писмо војвоткињи од Баварске, и тако одшкринуо врата овог тајног друштва.

Откривањем друштва, почеле су да се шире истине и лажи о њему. Уцшнајдер је писао да су Илуминати веровали да је самоубиство легитимно и да је религија апсурд. Такође је сугерисао да су Илуминати ковали заверу са Аустријом против Баварске.

Након што је садржај писма пренела свом супругу, Карлу Теодору, војводи и изборнику Баварске, његова Влада је 1784. године забранила сва тајна друштва.

Илуминати су у почетку сматрали да ова општа забрана, која није била правно основана, неће директно утицати на њих. Али нешто мање од годину дана касније, у марту 1785. године, баварски суверен је донео нови, правно покривени, едикт.

Почела су хапшења чланова, током којих је баварска полиција пронашла веома компромитујуц́е документе, укључујуцчи и оне о заштити самоубиства и атеизма, план за стварање женског огранка реда, рецепте за невидљиво мастило и медицинска упутства за извршење побачаја. Документи су коришћени као докази за подизање оптужнице против реда, а били су оптужени да су ковали заверу против религије и државе.

У августу 1787. године, војвода изборник издао је и трећи едикт којим је потврдио наредбу забране и одредио смртну казну за чланство.

Вајсхаупт је протеран и до краја живота је живео у Готи у Саксонији (чији је кнез био члан реда), где је предавао филозофију на Универзутету Готинген.

Баварска Влада била је убеђена да је ред угашен, међутим, њихово наслеђе је наставило да живи и подстиче многе теорије завере.

Вајсхаупт је оптужен да је помагао у подизању Француске револуције, а Илуминати се спомињу и у контексту новијих историјских догађаја, попут убиства Џона Кенедија.

Такође, Вајсхауптове идеје утицале су на стварање популарних књижевних дела, попут Анђела и демона, Дена Брауна и Фукоовог платна, Умберта Ека.

Иако је Вајсхауптово друштво расформирано, остао је један вечни допринос – идеја да иза кулиса тајна друштва повлаче нити на светској позорници.