Када ће нови ловац-пресретач МиГ-41 почети да штити руске границе

Пре неколико дана, познати онлајн лист „Ер рекогнишон“ је написао да Русија наставља са развојем МиГ-41, такозваног перспективног авијационог комплекса за далеко пресретање — ПАК ДП, „новог бомбардера дугог домета“.

Породица ПАК

Угледне колеге су направиле малу грешку: ПАК ДП је ловац-пресретач, а бомбардер је ПАК ДА. Највероватније се разлог крије у чињеници да о перспективном бомбардеру говоре више него о ловцу. И нема много вести о овој летелици коју зову и МиГ-41. У августу 2018. године, генерални директор руске корпорације за производњу авиона „МиГ“ Иља Тарасенко изјавио је да су започети истраживачко-конструкторски радови на стварању ПАК ДП. А 16. јула ове године, већ као шеф два великана руске авионске индустрије „МиГ-а“ и „Сухоја“, Тарасенко је изјавио за Спутњик да је крајем прошле године комисија руског министарства одбране одабрала најперспективније пројекте овог авијационог комплекса и да се радови у овој области настављају.

У Русији је двехиљадитих година започет развој неколико пројеката авијационе технике будућности, коју су обједињени под термином „перспективни авијациони комплекс“ (ПАК). Најпознатији је ПАК ФА — перспективни авијациони комплекс фронтовске авијације, авион који сви знамо као Су-57. Он већ пролази тестирања.

Поред ПАК ФА, започети су радови и на другим перспективним пројектима: ПАК ДА (авијација дугог домета) — пројекат тешког стратешког бомбардера-носача ракете, ПАК ТА (транспортна авијација) — пројекат будућег транспортног авиона који ће заменити Ан-124 „Руслан“, и ПАК ДП (далеко пресретање) — може се рећи да је ово руски одговор на амерички СР-72 Аурора, пројекат перспективног ловца-пресретача, који би до краја 2020-их година требало да замени авион МиГ-31.

Руски север слаба тачка

Географски положај Русије имао је пресудан утицај на формирање изгледа ловаца-пресретача дугог домета. Огромна, ненасељена пространства на далеком северу без система противваздушне одбране, омогућили су интерконтиненталним бомбардерима далеког домета потенцијалних противника да слободно продиру у централне регионе земље. Постављање мреже радара на северу могло би решити питање откривања ваздушног напада, и размотрене су две варијанте за одвраћање напада:

1. инсталација великог броја противракетним система (мада са очигледним недостатком, а то је њихов ограничени домет)
2. конструкција авиона пресретача са дугим трајањем лета, који би могао дуже време да се налази у зони борбеног дежурства и у случају откривања непријатељских бомбардера, могао би да их пресретне.

Тако је крајем песесетих у СССР-у постојао пројекат тешког ловца дугог домета Ту-128, који је имао домет лета већи од 2.500 километара и носио је четири ракете „ваздух-ваздух“. Током осамдесетих година Ту-128 на северу земље су почели да замењују најнапреднијим пресретачем дугог домета у то време — МиГ-31.

Ова летелица је јединствена на свој начин. Брзина до 3.000 километара на сат, дуго трајање лета, могућност вођења ваздушне борбе са било којим савременим авионом, плус функције „летећег радара“ и командног центра који може наводити друге авионе на ваздушне циљеве непријатеља. Четири МиГа-31 могу својим радарским пољем да контролишу до 1000 километара ваздушног фронта.

Овај авион има нову модификацију МиГ-31БМ, захваљујући којој авиони могу остати актуелни још дуго времена. Али проблем је у томе што МиГ-31 никада није имао стелт технологију, па ће бити теже борити се са авионима пете генерације. Збот тога је ваздушној флоти потребно обнављање.

Што мање пилота, то боље

ПАК ДП (МиГ-41), који се конструише да замени МиГ-1, осим што ће од њега преузети све квалитетне дораде из прошлости, добиће и неколико нових функција.

Као прво, ПАК ДП ће заправо постати ловац шесте генерације. Сада се сматра да се такви авиони могу користити и у беспилотним верзијама. Дигитални интелигентни систем новог авиона требало би да пружи могућност употребе даљинског управљања са земље или са другог авиона, као и могућност самосталних беспилотних акција. Наравно, ово ће увелико олакшати управљање авионом пилоту, који ће моћи да посвети више пажње раду са комплексом за праћење атмосфере у ваздуху и системима оружја. Вероватно ће захваљујући таквим могућностима, Миг-41, за разлику од МиГ-1 и Ту-128, постати авион са једним пилотским седиштем, док су претходним пресретачима дугог домета управљали увек два пилота: главни пилот и навигатор-оператер радарске станице и ракетног система.