Стоиљковић: Демократија у Македонији је заслепљена

„У политици су енергија која покреће државу и друштво људи. Због тога је тај осећај мере више него потребан јер се ради о судбини људи. Тај осећај за меру међу македонским странкама требало би да буде много израженији, посебно у приступу мањим националним заједницама. „Заев и његова странка немају тај осећај“, рекао је народни посланик Иван Стоиљковић, председник Демократске странке Срба, са којим смо разговарали о тренутним дешавањима у земљи.

Утисак је да се Македонија гради као двонационално друштво, а не као једно друштво за све. Да ли се слажете са овим?

– Готово сам сигуран да ће, ако се спроведе анкета са питањем да ли се Македонија креће у добром смеру, генерално у погледу националне, домаће, спољне, економске и безбедносне политике, одговор бити негативан. У том смислу, одговор на питање да ли се гради двонационално друштво изван уставног оквира ван је сваке дилеме. Право питање би било да ли се нешто предузима да се то не догоди, нажалост, а одговор на то питање је не. Идеја Македоније, а онда и оквирна Македонија није била таква, тако да сам заиста искрено забринут каква ће бити будућност пост-стране Македоније.

Која је била идеја?

– Када сам далеке 2002. године на редовном консултативном састанку политичких лидера одржаном под покровитељством међународне заједнице питао идеолога албанског покрета у Македонији Арбена Џаферија, каква је улога заједница испод 20% у политичком животу у погледу статуса Албанаца „Проблеми који су кулминирали 2001. године могли су се решити на много начина, први је била консензуална демократија, други је успостављање политичко-територијалне аутономије, трећи федерализација и четврти конфедерализација Македоније“, рекао је он.

Ми смо као преговарачи одлучили да изградимо консензуалну демократију. Међутим, због великог утицаја, ауторитета и интегритета професора Роберта Бадинтера, дали смо значајније место припадницима заједница испод 20%, што би реалније одражавало мултиетнички карактер Македоније и очувало унитарни карактер земље. Стварно се поставља питање, шта није јасно?

Како се осећате као Србин у Македонији?

– Зашто би се осећања Срба разликовала од осећања других? Осећање Срба се разликује од осталих само када је реч о односу политичке елите према њима, што је у најмању руку проблематично пре свега због антисрпског наратива у доминантном делу македонске елите, који креира политике у овом правцу, који у протекли период био је снажно антисрпски настројен, што се најбоље могло видети у паду мафијашког режима Мила Чукановића.
Али знате, у животу је лако играти добре карте, подвиг је добро играти чак и када су карте лоше.

Где видите антисрпски наратив? Да ли социјалдемократе имају обично ближе односе са Београдом?

– На сваком кораку, прикривено или јавно! Цеца се чула како коментарише, рекавши да је то погубно за Македонију, а македонски Македонци никоме ништа нису урадили на ту тему. Како то изгледа? Или можда желе да се увредимо, па могу да им кажем да се Цеца чује и у Бугарској, па паралелно с тим није у супротности са тенденцијама наше територије, наше земље, нашег народа и сличних идиотизма. Заборавили сте да ме је Секеринска протерала, замислите на Косову, због онога што сам рекао Душанов мост, а Каракачанов не сме да пише кад у центру Скопља каже да су Македонци Бугари.

Или догађаји са изборима у Црној Гори, наводно у стилу „српских четника“ и нашег пријатеља Ђукановића, али нико више није наиван. Да ли сте видели готово једногласне реакције на друштвеним мрежама у вези с тим наративом? Забрињавајуће је што је све ово део ставова политичке елите, а ви и даље питате, кажете да је СДСМ у блиским односима са Београдом. Који Београд? Да ли су постојале заједничке седнице влада? Где су Срби у посланичким клупама? Нема ни једно. Од 46 посланика, шест су Албанци, један Турчин и један Ром. Где је бар протоколарно место заменика министра у Влади? Све за шта смо се борили у прошлости је укинуто или одузето! Вози се старим мантрама, живи се деведесетих, нове тенденције се не препознају, у томе је проблем!

Последња предложена мера нове владе су субвенције за запошљавање Албанаца, Срба, Влаха, Рома … Да ли ћете гласати за ову меру у парламенту?

– Таква политика у којој су Срби, Турци и други параван за нечију политику није неприхватљива, али могу отворено да кажем да такви политички ставови само показују да улазимо у сиву зону разума. Разлог више не борави у Македонији. И оно што би нас заиста требало забринути је благи однос креатора јавног мњења према таквим идејама. Изгледа да јавност није сазрела довољно да се супротстави таквом лудилу. Напротив. Све је очигледније да је лудило пустило дубоке корене.

Које су то негативне тенденције у земљи на које сте упозоравали током последњег појављивања у парламенту?

– Ти ставови су познати јавности. Обратићу се само најважнијим. Чини се да људи који дигну руке од своје земље врше политичко самоубиство, ма колико се трудили да то сакрију или обуку у рационалне и прагматичне оквире. Погледајте извођаче, извадите њихов уобичајени наратив и видећете празне шкољке без трунке знања и интегритета. И надопунићу оним што ме можда највише мучи и што је више него иритантно, а то је слепило за тенденције у друштву. На пример, Комисија за борбу против пандемије. У региону имамо најгоре резултате, а то је и даље политички инструмент и одраз политичког приступа који жели да их све ствари, чак и проблеми опште природе у земљи, попут пандемије, контролишу и користе у политичке сврхе. Уместо да формира нову комисију засновану на политичком консензусу који ће испеглати дубоко супротне ставове, јавност наставља са приступом који ће у будућности постати још већи и нерешиви проблем у земљи. И заиста смета што су информације о паду БДП-а за – 12,7% прошле готово без озбиљне расправе.
Као и обично, користите систем, ружичасте наочаре и дајте празна обећања. Али није пристојно говорити о општем осећају и тенденцији неуспеха, зар не?

Кажете да су просторије Демократске странке Срба у последњем периоду два пута пљачкане, а случајеви још нису рашчишћени. Шта претпостављате?

– Просторије Демократске странке Срба у Македонији налазе се на стотинак метара од парламента, што значи озбиљан видео надзор, али још увек нема резултата. Без изборних јединица, то је део политике о којој сам говорио, уништавање странке, деморализовање чланства, застрашивање народа, увођење неизвесности у политике које заговарамо. Али те политике нису прошле, након свега овога треба ставити прст на главу и размислити о политикама које ће у будућности водити нама и уопште политичким неистомишљеницима. Држава која функционише на антагонизмима не очекује никакву стабилизацију политичке ситуације, а тиме и напредак у сваком смислу те речи.

У чему је шарм државе од таквих антагонизама, од застрашивања?

– Без угља, само зиан! Друштво ће ићи путем сталних криза, држава ће изгубити прерогативе, грађане ће застрашити катаклизма, а у стварности ће им се продати јефтини оптимизам без икаквог покрића и тако даље

Истакнути сте као један од посланика којима је влада на мети постала део групе од 8 посланика који су гласали за промену имена Македоније. Одбили сте. Сада, две године касније, можете ли нам рећи неке детаље?

– Сматрам се веродостојним партнером у политичком животу и он није желео да мења ту слику без обзира на догађаје. Најбоље знам колико кошта бити принципијелан у политичком животу у којем медији имају позитиван став према таквим догађајима. Нажалост, и после две године све је то и даље део свакодневног окружења, што нема никакве везе са политиком.

Не наводите детаље … То преговарање траје и данас када је мала парламентарна већина од 62.

– Проблем је увек био исти, уместо да се створи атмосфера дијалога и политичког компромиса у друштву, подстичу се најниже страсти и освета. Сматра се да је то најбоље учинити са претњама, уценама и подмићивањем, у принципу политичка моћ остаје, систем се контролише, а новац се такође повлачи из система, зар не? стимулише се преко македонских медија.

Који је твој проблем са македонским медијима? То сте неколико пута споменули у својим Фејсбук коментарима.

– Немам проблема, јавно се сналазим на различите начине. Проблем је ширег обима, а питање које постављате требало би да буде део рада струковних удружења. Они би требало да контролишу друштвене процесе као друштвено одговорне, а не обрнуто, социјални процеси би требало да их контролишу. Закључујем само да ће слепо око или директно учешће у уклањању очију политичких противника по налогу треће стране заслепити демократију у Македонији, која већ дуго озбиљно трепће на преостало око.

Александар Дамовски