Атеиста из Бањана
Пише: Мишо Вујовић
“Женићу се из Бањана, ђе кртола рађа рана, женићу се из Острога не би ли ми Бог помога”, певало се некада по сијелима. Кртола на земљи и Бог на небу. Два једина савезника сиротиње. Од белог се једино знало за бели мрс.! Из мјешине, жут ко восак. Сада ни њега нема. Стока се одавно преселила у градове.
Човек се зове Шћепан, пардон др Шћепан. Пардон. Човек са академском титулом. Пардон! Декан престижног факултета Београдског универзитета. Седели смо на слави и како то обично бива разговарали по комисијама. Он на једном крају стола ја на другом. Цитирао сам уџбеник Земљописа из Књажевине Црне Горе:
“У Црној Гори живе најчистији Срби, више од деведест посто су православни са нешто мало римокатолика и муслимана уз незнатан број Арбанаса”.
“А где су атеисти?”, скочио је увређено др Шћепан.
“У то време та категорија још није била откривена”, одговорио сам показујући на икону Светог Николе у чије смо се име сакупили код драгих нам домаћина.
“Ја сам атеста”, наставио је поносно.
“Ко ти брани, што се мене тиче можеш бити и магарац ако се тако осећаш. Или потомак оних усправљених човеколиких по Дарвину, нико ти не брани”, одговорио сам док су се присутни уздржавали да не прасну у смех. Наши домаћини су се на тренутак изгубили. Доктор Шћепан је дошао на славу да би негирао Бога. Докторски. У име оца и сина и друга Тита, за којим још једино плачу на Цетињу и Дедињу. Да је којим случајем Ђукановић донео закон о наслеђивању борачких пензија владао би још коју деценију.
Мом драгом домаћину сам сугерисао да за атеисте прославља 29. новембар и да обавезно подели мараме и капе. Уби нас носталгија за Брозом. Комунизам је ко политичари ЕУ трансродна категорија.
