Центар за кромпир у Гучи: Ускоро једина српска сорта кромпира
Србија је по први пут у историји произвела елитно семе кромпира које ће се на пролеће наћи у српским њивама на око 50 хектара, казао је професор Зоран Броћић професор пољопривредног факултета из Београда који је водио пројекат у центру за кромпир у Гучи.
– Успели смо данас да уз помоћ меристема и микропропагације дођемо до безвирусне прве домаће елите. Произвели смо око 120 тона домаће елите – дезире, агрије, клеопатре, кенебека, синоре, док је Драгачевски месечар у фази признавања и враћања на сортну листу и биће то ускоро једина српска сорта док су остале стране. За десетак дана, добићемо папире и припремамо амбалажу за дораду, у магацину Врањици где се налазе прве комерцијалне количине. Цене су ниже од увозног кромпира, а гарантујем да је квалитет европски – каже Броћић.
Центар за кромпир у Гучи припада министарству просвете и технолошког развоја али је скоро две деценије у блокади због дугова за електричну енергију.
Ипак, ова институција са зградом од преко 1000 метара квадратних пуким чудом и захваљујући виспреним Драгачевцима који гаје посебан култ према кромпиру, остала је на ногама.
– Лабараторије смо сачували са партнером који их је додатно опремио и оспособио за рад. Ово је нешто што је потребно држави Србији уколико жели да се озбиљно бави пољопривредом. Наша држава годишње увезе семенског кромпира за преко 5 милона евра. А ми смо произвели врхунско семе и плус једну домаћу сорту. Овај институт једини је преживео трагедију која је затекла сличне институте у држави – каже Милић Домановић вд директор Центра.
Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић посетио је пре две године Институт и обећао конкретну помоћ.
– Центар за кромпир у Гучи код Иновационог фонда који предводи Ненад Поповић конкурисао је два пута и ниједном пројекат није прошао, иако је тадашњи министар био у посети. Очекивали смо да ћемо добити средства, јер смо имали добар пројекат – изјавио је Броћић.
Иначе, планови и за наредну годину не теку како је првобитно планирано.
Наиме, за идућу годину, закупљено је 50 хектара оранице на Карајукића бунару како би се прве количине на 20 хектара на време прпипремиле, али је овога пута, уследила забрана од стране Завода за заштиту природе.
– Закупили смо 20 хектара ораничних површина које су изоловане, али је Завод за заштиту природе забранио је да се у другој зони Националног парка Пештерско поље сади кромпир. Извезли смо већ око 250 тона сатурационог муља и пролази нам време за обраду – додаје Броћић.
