МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ НА УДАРУ ПРИШТИНЕ: Српске светиње међу најугроженијима у Европи!
Све су чешћи покушаји присвајања, скрнављења и уништавања српског културног и историјског наслеђа на КиМ. Високи Дечани у фокусу пажње европских институција
За српске светиње на Косову и Метохији поново се упалио црвени аларм, који упозорава да је крајње време да се заустави с угрожавањем и отимањем нашег културног и историјског наслеђа. Све више је показатеља који откривају стварне намере Приштине да присвоји или уништи све историјске трагове српског живота на КиМ. После скандалозне објаве да је Пећка патријаршија албанска православна црква, стигла је и званична потврда о степену угрожености манастира Високи Дечани, још једног културног добра на листи светске баштине Унеска.
Немар локалних власти
Међународна организација Европа ностра, која се бави заштитом културе и природе Старог континента, и Институт Европске инвестиционе банке објавили су листу 12 најугроженијих локалитета културног наслеђа, који су у најужем кругу за Програм седам најугроженијих споменика културе Европе за 2021. годину. На листи је и манастир Високи Дечани, како због безбедносних претњи, тако и због немара локалних власти који се не придржавају закона и стандарда ове агенције УН.
Комесар за избеглице Владимир Цуцић каже за Курир да се више не сме постављати питање да ли је српско наслеђе на КиМ угрожено, већ зашто је допуштено да буде угрожено:
– Не да је евидентно да је угрожено, него за то постоји само једна порука: „Срам вас било.“ Сви су свесни те угрожености, али никако да добијемо одговор зашто се то дозвољава. Још је перфидније од препуштености, јер се уништавају гробља, од цркава се праве паркиралишта, ауто-пут се прави, малтене, преко крова Дечана… Нема места на КиМ где нешто није оскрнављено.
Таоци нерешеног статуса
Иначе, у образложењу организације Европа ностра подсећа се да су Високи Дечани од јуна 1999. под двадесетчетворочасовним надзором мировних јединица Кфора.
– Жалосно је да је данас манастир Дечани, са свим својим наслеђем, културним и природним, са својим манастирским братством, постао талац неразрешеног статуса Косова са звездицом. Зато је хитно и императивно осигурати пуно поштовање и примену закона и скренути већу пажњу заштити овог дела светске културне баштине током постојећих разговора о нормализацији односа између Београда и Приштине – наводи се у саопштењу.
Бивши амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић каже за Курир да је угроженост нашег наслеђа на КиМ вишеструка и трајна и да за то стално стижу нове потврде:
– Та угроженост произлази из систематичног настојања косовскометохијских Албанаца, укључујући и псеудонаучне историјске фалсификате, да афирмишу вештачки, синтетички културни идентитет „Косова“, у коме би расрбљени драгуљи наше баштине представљали објективно највећу вредност. Сама чињеница да се манастир Дечани нашао на списку Европа ностре, као једно од најугроженијих европских културних добара у 2021, јасна је потврда ширег увиђања да је статус српског културног и духовног наслеђа на КиМ крајње неповољан. Недостаје само јасно објашњење ко га угрожава, што је последица политичког односа према нерешеном статусу наше јужне покрајине и што оптерећује чак и најпозитивније иницијативе у вези с потребом његове заштите. Отуд и навод у документу да је манастир Дечани на Косову*, а не у Србији, али и звездица уз назив покрајине. И тако ће, по свој прилици, бити још подуже. Важно је, наравно, да се и у Европи почиње схватати да је вредан део њеног културног наслеђа у 21. веку скандалозно и недопустиво угрожен.
И. Кљајић/ Курир.рс