Фриленсери, порез и протести: Интернет радницима заказан састанак у Влади у понедељак
Хиљаде фриленсера ходале су центром Београда у протестној шетњи, захтевајући од представника власти да се реши проблем наплате пореза од њих.
Председник Удружења радника на интернету Миран Погачар позвао је фриленсере да се окупе испред зграде Владе Србије и у понедељак, када ће представници удружења имати састанак у влади.
„Ако не прихвате наше захтеве, изаћи ћемо поново на улицу“, рекао је Погачар окупљенима.
Пореска управа Србије донела је одлуку да ретроактивно пет година опорезује приходе фриленсера, што је изазвало њихово негодовање.
Састанак фриленсера у понедељак с премијерком Аном Брнабић, министром финансија Синишом Малим и директорком Пореске управе Драганом Марковић заказан је у току самог протеста.
Шетњу под слоганом „Стоп пљачки радника на интернету“ организовало је Удружење радника на интернету.
Окупљање је почело испред Народне скупштине, одакле су демонстранти прошетали до зграде Владе Србије.
Носили су транспаренте на којима је писало „Стоп пљачки радника на интернету“, „Зарада 200 евра – дуг 9.000 евра“, „Прво закон, онда порез“.
У завршници протеста председник удружења Миран Погачар рекао је да власти од фриленсера траже „харач“.
„Не дамо године свог рада у којима смо се борили сами“, поручио је.
Шта траже фриленсери
Фриленсери окупљени у Удружењу радника на интернету су једногласни – порески намети су превисоки, а надлежни често нису умели да објасне како се порез обрачунава и како могу да измире обавезе.
„Ми желимо да плаћамо порез, али када буде у разумним оквирима, од 10 до 14 одсто, као што је у околним државама“, рекао је раније за ББЦ Миран Погачар.
Њихови захтеви односе се на два проблема:
Висина намета: Удружење тражи да преговара са надлежнима о начину обрачуна пореза
Наплата пореза и доприноса пет година уназад уз затезну камату: Удружење тражи од надлежних да обуставе ову наплату
Министар финансија Синиша Мали рекао је крајем 2020. године да ће разговарати са фриленсерима о евентуалним променама неких закона.
Међутим, истакао је да треба сагледати све ефекте и да пореске законе не би требало често мењати.
„Не могу да будем неодговоран министар финансија само зато што је неко пропустио нешто да прочита или неко нешто није видео“, рекао је тада Мали.
Пореска управа је у октобру 2020. објавила да велики број људи који раде преко интернета за иностране компаније не плаћа порез и позвала их да обавезе самоиницијативно испуне док не почну контроле и кажњавања.
Закон о пореском поступку и администрацији прописује да се дуговање за порез може потраживати пет година уназад.
Затезна камата је казнена камата која се примењује приликом кашњења у испуњавању обавеза, а стопу одређује Народна банка Србије.
Уз ту камату, суме новца које би фриленсери требало да плате далеко премашују примања већине, упозоравају у Удружењу радника на интернету.
Шта ако фриленсери не плате порез?
Закон прописује прекршајне казне, а у кривичном законику се наводи и дело пореске утаје.
Казне могу бити новчане и затворске и крећу се од пет до 150 хиљада динара или до 50 одсто утврђеног пореза.
Кривични законик за утају пореза прописује новчану и казну од једне до пет године затвора, уколико износ пореза премашује милион динара.
