Пореска ће контролисати и уплате преко Пејонир-а?
Фриленсери који су уплате од фирми претходних пет година примали путем сервиса за плаћање Пејонир, могу да очекују позив од Пореске управе Србије ради учешћа у поступку пореске контроле прихода, каже Удружење радника на интернету (УРИ)
„Многи радници на интернету добијали су уверења од страних и домаћих фирми за које су радили, а које су новац исплаћивале путем сервиса Пејонир, да су безбедни када је реч о пореској контроли остварених прихода будући да је у питању сервис за плаћање и да држава не може имати увид у њихове трансакције. Наша анализа је ипак показала другачије“, пише УРИ на свом веб-сајту.
Као један од примера, Удружење наводи наставника енглеског језика који је примио позив од Пореске управе, а радио је за школу енглеског језика Бибо Глобал Опортунити.
Иако, објашњава УРИ, наставник није примао новац преко Пејонир-а радећи за Бибо Глобал Опортунити, већ касније радећи за другу школу, морао је Пореској управи приложити податке и о Пејонир-у.
„Сви они који су у једном тренутку примали новац од Бибо Глобал Опортунити вероватно ће добити позив од Пореске управе ради учешћа у поступку пореске контроле прихода остварених у последњих пет година и текућој години. Пореској управи тада морамо између осталог да приложимо податке о свим динарским и девизним рачунима отвореним у пословним банкама, податке о свим платформама преко којих се остварује или се остваривао прилив, као и податке о томе да ли остварујемо и неке друге приходе. Такође, морамо се изјаснити да ли имамо рачун код Пејонир-а“, наводи ово удружење.
Удружење је фриленсере упозорило да свесно лагање Пореске управе да неко није корисник услуге Пејонир сервиса, или да то није био раније, „повлачи далеко озбиљније последице од пореског дуга и дуга за доприносе“.
Удружење истиче да је Пореска управа, а самим тим и Министарство финансија, врло заинтересовани за Пејонир, о чему сведочи њихова иницијална најава опорезивања радника на интернету у којој су се помињали школа језика Бибо, платформе Скрил, Пејонир и друге.
„Од скоро, међу радницима на интернету постојинепроверена информација из извора у Пореској управи да су прикупљени јединствени матични бројеви грађана (ЈМБГ) корисника платформе Пејонир.Дакле, Пореска управа нема увид у трансакције, већ само у јединствени матични број грађана који имају отворен рачун. Уколико је то истина, сви са налозима на платформи Пејонир биће позвани да дају изјаву о својим приливима, приликом чега ће морати да потврде или негирају приливе путем Пејонир-а“, указује УРИ.
Како се наводи, у разговору са београдском адвокатском канцеларијом на питање да ли Министарство финансија може доћи до података о корисницима Пејонир-а, удружењу је речено дадржава може добити у увид у податке о примањима преко било које платфоме уколико то жели и уколико процени да им је то исплативо.
Од јануара 2021. године Пејонир је ажурирао своју политику чувања података и према њој Пејонир чува личне податке корисника онолико колико је у обавези поштујући законе и регулативе којима подлеже и у складу са својим интерним правилима о спречавању превара, ризицима и приватности.
„На питање да ли достављају податке нашој Пореској управи из Пејонир-а су одговорили да они активно не достављају информације о својим корисницима, осим ако нису обавезни по закону или је у питању нека ванредна ситуација или правни поступак. Према њиховим речима, Пејонир не доставља податке Пореској управи осим ако није у обавези“, истиче Удружење.
Како објашњавају у овом удружењу, међународна сарадња у борби против прања новца и утаје пореза, као и тероризмасве је снажнија тако да је довољно да Србија упути званични допис Пејонир-у и тако добије податке о корисницима, а онда на основу њих захтева од самих корисника да учествују у пореској контроли, односно дају изјаве и доказе о приливима путем Пејонир-а.
