Кркобабић: Сточарство рак рана српске пољопривреде, а има развојни потенцијал
Удео сточарства у пољопривреди развијених земаља је 60 одсто, док је тај удео у Србији 30 одсто, што може да се промени, јер Србија има одличне услове за развој те гране, изјавио је данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић.
„Рак рана српске пољопривреде је сточарство, које треба да буде развојна шанса. Сточни фонд је затрт и није мали посао обновити га“, казао је Кркобабић у Српској академији наука и уметности (САНУ) на отварању научно-стручног скупа „Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села“.
Као пример девастације сточарства навео је да је 1990. године од 50.000 тона јунетине које је извозила Југославија, 30.000 тона било из Србије, док данас на инострана тржишта Србија пласира мање од 500 тона тог меса.
„Министарство за бригу о селу ће у наредном периоду посебну пажњу посветити сточарским пољопривредним задругама. Желимо да српски домаћини, удружени у сточарске задруге постану значајни робни производјачи“, рекао је Кркобабић и подсетио да су у сточарству грешке прављене у последњих 30 година, те да се на ту грану није гледало као на развојну шансу.
Навео је и да ће се трудити да барем тећина износа од 500 милиона динара за помоћ задругама у овој години буде намењена сточарским задругама.
Подсетио је да је његово Министарство предложило и формирање гарантног фонда за низ стратешких пољопривредних производа из кога би се пољопривредницима надокнадјивала разлика измедју стварне и тржишне цене.
Кркобабић сматра да је то једини начин да сељак не уништи стадо, или не посече воћњак и оде да живи у град.
Министар је истакао да је опстанак села пресудан за државу и због економских, популационих и безбедносних разлога.
„Од 4.700 села у Србији 1.200 је мртво, а 1.000 села је са мање од 100 становника“, казао је Кркобабић.
Он сматра да ће скуп у САНУ омогућити да стручњаци покажу од чега и како могу да живе људи на селу.
„На нама је да дамо стручне одговоре како да се приближимо ономе што има савремени европски пољопривредник, да ли фармер може да има одрживу, продуктивну производњу и пласман“, рекао је министар.
Најавио је да ће са сарадницима и стручњацима обилазити села Србије, регионалне центре, пољопривредне стручне службе и организовати скупове како би ова сазнања пренели пољопривредницима.
„Село може да буде одрживо, ако на ваљан начин буде третирано сточарство“, казао је Кркобабић.
Председник Одбора за село САНУ Драган Шкорић нагласио је како је нужно направити реорганизацију сточарства, јер не треба свуда гајити све врсте стоке.
Сматра да треба размотрити и да ли је нужно потребно остати на домаћој генетици у сточарству, или увозити продуктивне, меснате типове стоке, или комбиновати ова два приступа.
Шкорић је навео да је потребно даље радити на укрупњавању пољопривредних поседа и да ресорно министарство то треба да уради кроз формирање задруга.
Додао је да скуп у САНУ треба да покаже где је Србија данас у погледу сточарства и шта треба урадити како би се стање унапредило, јер је евидентан пад броја грла стоке, количине прерадјеног меса, али и квалитет производа.
Председник САНУ Владимир Костић оценио је да је Одбор за село те институције један од најактивнијих, који са мисијом, идејом и континуитетом годинама ради на решавању проблема на селу.
„Ми смо као друштво постали оно које очекује спас са стране, некога ко ће му донети идеје како да се крене даље“, рекао је Костић и додао да активност овог одбора управо показује како се ствари промишљају, са предлозима различитих концпата и решења.
Према речима Костића, намера Одбора за село САНУ је да понадје одрживе начине за живот на селу, „да више нико не бежи одатле“.
