Михалек: Најљепшу дефиницију Јерусалима дао је Свети Сава, велика је веза између Србије и Свете земље

Реч Јерусалим састоји се из две речи. „Јер“ значи Град, а „салим, шалом“ – Мир. Град Мира. Али оно „-им“ на крају, је додатак за парне речи (као кад ми кажемо маказе, наочари, врата). Како два, кад ми видимо један Јерусалим?

Душан Михалек, један од 1500 држављана Србије који живе и раде у Израелу, човјек је са богатом животном биографијом.
У Београду је дипломирао и магистрирао музикологију на ФМУ, код чувених професора Николе Херцигоње и Стане Ђурић Клајн. Од 1972. је био главни и одговорни уредник Редакције музичког програма Радио Новог Сада, све до 1991. када одлази са породицом у нову домовину Израел, где и данас живи. Учествовао је у оснивању одјељења за сценске уметности и музику Матице српске и за њену 160. годишњицу 1986. године, компоновао је химну на стихове Раше Попова.

Наш саговорник је био директор Израелског музичког центра до 2005. године, такође ради као туристички водич за људе са наших простора који иду у ходочашће у Свету Гору.
У разговору за ИН4С говори о недавним ратним дешавањема између Израела и Палестине, као и о односу и вези српског народа и културе и Израела.

Живите у Бер Шеви 30 година, један сте од 1500 држављана Србије који живе у Израелу. Недавно је окончан још један сукоб између Израелске војске и Палестинаца. Гдје сте Ви у свему томе и колико је тешко остати „неутралан“ у тим сукобима?

– Неутралан нисам, а трудим се да будем објективан. Увек сам на страни вредних, напредних, мудрих, спретних, пожртвованих, који од ове језиве пустиње стварају оазу. Против сам оних који сто година нису закопали ашов у земљу (скривајући своју лењост и неспособност лажима и измишљотинама о угрожености). Многи моји туристи и ходочасници уживали су у дивним ресторанима Витлејема и Галилејског језера, које држе арапи хришћани. Они су прогнани из својих држава (Ирак, Сирија, Либан) и нашли нову домовину у Израелу, где је слобода вероисповести неприкосновена.
Бандити из Газе, који су у целом свету проглашени терористичком организацијом, после сваке овакве акције губе шансе за свој просперитет. Да су на страни мудрости, образовања, науке, сарадње са напредним светом – данас би и они вероватно цветали. Овако, пропуштајући шансу за шансом, срозавају се на ниво бедне шеријатске заједнице (а то им је изгледа и циљ). Хероји су за мене они који стану испред своје жене и деце да би их бранили, а не они који се скривају иза своје жене и деце, да би бранили себе.