Немачки инвеститори позитивно оцењују привредну климу у СРБ
Чланице Немачко-српске привредне коморе (АХК Србија) позитивно су оцениле привредну климу у Србији и имају позитивна очекивања у вези са сопственим пословањем, а чак 90 одсто компанија поново би инвестирало у Србији, показали су резултати анкете АХК Србија који су данас представљени.
Као највеће ризике у развоју својих компанија у наредних годину дана привредници истичу потражњу, економски оквир и правну сигурност, као и дефицит радне снаге, показала је анкета спроведена међу компанијама чланицама АХК Србија од средине марта до средине априла.
У анкети, спроведеној 16. пут, учествовало је 128 компанија чланова АХК, већина из прерађивачке индустрије и из области услуга и трговине, а резултати су показали да је оцена економске ситуације у Србији за 2021. боља у односу на претходних пет година, уз изузетак 2019. године и периода пре пандемије, преноси Тањуг.
Компаније оцењују своје пословање бољим него општу привредну климу, а председник АХК Србија Удо Ајхлингер рекао је на конференцији за новинаре да овогодишње истраживање међу немачким инвеститорима у Србији показује тренд даљег раста задовољства компанија у процени услова пословања.
У Србији послује око 400 компанија са немачким капиталом које запошљавају око 70.000 радника, а Ајхлингер каже 44,1 одсто анкетираних своје пословање оцењује као добро, 47 одсто као задовољавајуће, а свега 8,7 одсто као недовољно добро.
Навео је да 44,1 одсто анкетираних компанија очекује повећање броја запослених, 48 одсто не очекује никакве промене у броју запослених, док 7,9 одсто испитаних претпоставља да ће број запослених у њиховим компанијама опадати.
„Та очекивања можемо оценити као позитивна, јер се не разликују превише од резултата из 2019. године и периода пре пандемије”, рекао је Ајхлингер.
Резултати су показали да 40 одсто анкетираних предузећа планира увећање инвестиција, док 20,5 одсто најављује њихово смањење.
Приликом оцењивања фактора који утичу на пословање у Србији најлошије су оцењене борба против корупције и криминала, правна сигурност, транспарентност у јавним набавкама, флексибилност закона о раду, као и ефикасност јавне управе и расположивост радне снаге.
Компаније су, како је речено, задовољне продуктивношћу и мотивацијом запослених, њиховим квалификацијама, академским образовањем и дуалним образовањем, а први пут су се на списку позитивних фактора нашли порески систем и пореска управа.
Директор АХК Србије Франк Алетер рекао је да велики број немачких предузећа у овом тренутку трага за новим добављачима и управо зато се у први план истиче и Западни Балкан, а самим тим су велике шансе и за Србију.
Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб је рекао да процес приступања ЕУ доноси велике користи и побољшава атрактивност Србије као места за улагање.
Задовољан је резултатима анкете имајући у виду пандемију корона вируса.
„Када погледате како се оцењују услови пословања у Србији имате мешовиту слику, има и задовољства и недостатака. Недостаци се односе првенствено на правну сигурност, владавину права, транспарентност јавних набавки и борбу против корупције. То су управо оне теме које су важне и које се налазе у средишту преговора са ЕУ”, рекао је Шиб.
Напоменуо је да управо напредак у области владавине утиче и на сам процес придруживања ЕУ и да у тој области има доста да се уради.
И државни секретар у Министарству привреде Милан Љушић задовољан је резултатима анкете и наводи да су немачки инвеститори највише заинтересовани за сигурност, стабилност и да имају добре раднике.
„Ово нису проблеми само немачких инвеститора, него и свих привредника у Србији. Што се тиче правне сигурности, то је нешто на чему Министарство привреде доста дуго ради и доноси нове законе”, рекао је Љушић и навео да се тренутно завршава закон о привредним друштвима.
Види велике шансе за нове инвестиције из Немачке и поручује да Влада Србије настоји да привуче нова улагања.
Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Михаило Весовић каже да су два главна проблема и главни ризици негативан демографски тренд и недовољна тражња на тржишту, пре свега ЕУ.
„Наш задатак је да успоримо негативан демографски тренд и да га преокренемо. Србија је очувала запослености током кризе, стопа незапослености је испод 10 одсто, и то је резултат очувања производње и добрих солидних мера Владе Србије у прошлој години донетих у комуникацији са привредом”, рекао је Весовић.
Нагласио је и важност дуалног образовања, и навео да 6.900 средњошколаца похађа ове године дуално образовање у оквиру 47 образовна профила, док се следеће године планира 52 образовна профила.
