Село је наша боља будућност

ЗОРАН СПАСИЋ, ДИРЕКТОР ЦЕНТРА ЗА САРАДЊУ СА ЗЕМЉАМА АЗИЈЕ

Српско село је данас све старије, све празније, све немоћније и, у том смислу, све зависније од ширег друштва и непосредне државне потпоре. Један од друштвених проблема јесте брзо смањење укупног становништва Србије

О развоју српских села и да ли се кинеска платформа развоја сеоских средина може применити у Србији разговарали смо са Зораном Спасићем, директором Центра за сарадњу са земљама Азије. – Кинеска влада је увек придавала велики значај развоју руралних подручја и сеоског становништва јер у тим срединама данас живи око 40 одсто кинеске популације. Наиме, кинеска рурална подручја доживела су брз развој током последњих 30 година. Убрзани развој руралних подручја почиње кинеском пољопривредном реформом раних осамдесетих година. Као резултат реформе постигнута је кључна ствар, а то је пренос моћи одлучивања у производњи и раду домаћинстава. Сељаци су могли самостално да одлучују, могли су да покрећу сопствена индустријска предузећа у производњи и грађевинским пословима – истиче на почетку разговора за Борбу Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије.

Извор знања

Зоран Спасић каже да Србија може доста да научи из кинеског примера развоја и опоравка руралних средина. Ефикасне мере за опоравак и развој руралних области с кинеским карактеристикама пружиле су драгоцену референтну тачку за решавање бројних руралних питања, како у Србији тако и на глобалном нивоу. То и потврђује колико је Кина спремна да дели своја достигну ћа са свим земљама света.

ДИГИТАЛНО СЕЛО

Села у Србији су од највећег националног, економског, безбедносног и културног значаја јер у њима данас живи око 40 одсто становништва, односно близу три милиона људи. Оснивањем Министарства за бригу о селу направљен је историјски преокрет за српску пољопривреду и развој села. Министарство, како наглашава наш саговорник, преузело је иницијативу измене и допуне Закона о територијалној организацији Србије, а чији је циљ да се село врати у законске оквире тако што ће већа села постати општине, што би српском домаћину у будућности дало могућност да самостално доноси важне одлуке и учествује у креирању локалне политике, која је од изузетног значаја за функционисање једног села. Важно је нагласити и да су до1965. већа српска села имала статус општине, а село је има­ло буџет, о ком је самостално одлучивало.

– Србија на кинеском примеру може много да научи, а, самим тим што је формиран Нацио­нални програм за препород села, можемо у будућности оче­кивати да ће наша села добити стари и традиционални сјај у савременом облику. Све више можемо чути да се чешће говори о развоју дигиталних села, што је веома значајно јер све више младих људи се окреће селу, а за то су им неопходне исте мо­гућности, као и у граду ­ истиче Спасић.

Поред тога, неопходно је омо­гућити и брендирање пољопри­вредних производа у Србији, по узору на Немачку и друге евро­ пске државе.

Министарство за бригу о селу, у жељи да се српска тра­диција, обичаји, културна ба­штина одрже и за наше будуће генерације очувају, предузима низ иницијатива. Једна од њих је и формирање и одржавање задруга у нашим селима. За­хваљујући неуморном раду, у последње три године отворено је више од 800 задруга у Србији, а као добар пример успешног пројекта је ЗЗ Зубин Поток на Косову и Метохији, која је из програма подршке задругама “500 задруга у 500 села” подр­жана са 12,4 милиона динара. Задруга је добијеним средстви­ма набавила опрему за прераду и паковање воћа и, захваљујући тој инвестицији, повећала при­ход и зараду у 2020. у односу на 2019. 40 одсто ­ каже Спасић.

ОТПАД И ОПОРАВАК

Иако је тешко упоредити наше с кинеским руралним срединама, последњих годи­на се врло интензивно ради на препороду наших села, а нај­бољи пример за то нам могу бити управо села у Кини. Један од горућих проблема код нас јесте стање са депонијама, али делимично и канализација, во­доснабдевање. Тај проблем је власт у Кини решила форми­рањем прерађивачких центара у већим селима. Наиме, у тим већим селима постоје реци­клажни центри, где запослени недељно обилазе села и саку­пљају отпад. На овај начин, који би био кључ за решавање проблема у нашим селима, по­ред бриге о животној средини, решава се и проблем незапо­ слености.

– Заиста можемо да кажемо да располажемо снажним по­љопривредним капацитетима, рекао бих у ствари, ниједан ко­мпјутер не може да предвиди и израчуна шта то српски сељак може да постигне и оствари јер наш сељак је одувек био ту и када је ова земља требало да се брани током ратова, али је био ту и када је требало да се људи хране. Зато је важно са­ чувати наша села и оставити их будућим генерацијама, баш онако како су нама наши преци оставили ­ истиче директор.

аутор: Кристина Антић

Борба