РУСИЈА И КИНА БЛИЖЕ НЕГО ДА СУ УВОЈНОМ САВЕЗУ, Америка се спрема за ВЕЛИКИ РАТ
ЏО Бајден је своје женевске преговоре са Владимиром Путином покушао да искористи за постепено забијање клина између Москве и Пекинга. И, већ је добио одговор који сигурно није очекивао.
Путин и његов кинески колега Си Ђинпинг продужили су важење руско-кинеског споразума о `посебном стратешком партнерству` својих земаља на још две деценије.
Учинили су то шест месеци пре истека важења тог документа потписаног пре 20 година. За време преговора специјалним видео-линком са гарантованом заштитом од прислушкивања.
Руски лидер је потом оценио да су односи Русије и Кине „достигли висину без преседана и постали образац за међудржавну сарадњу у 21-ом веку“.
Нагласио је да ће се Русија и Кина и даље међусобно „подржавати у заштити државног јединства и територијалног интегритета“, да су се обавезале да неће прве применити нуклеарно оружје и да руске стратешке ракете неће `нишанити` Кину нити кинеске Русију.
Оценио је да то у савременом свету има велики значај.
И навео да су Русија и Кина „одлучне да заједничку границу претворе у појас вечног мира и пријатељства“.
У Москви се процењује да су руско-кинески односи нешто што је веће од њиховог могуће војног савеза.
У исто време је Бајден затражио од Конгреса 752,9 милијарди долара за наредну фискалну годину за националну одбрану. Највише након Другог светског рата.
Највећи део те суме – 715 милијарди долара – припашће Пентагону.
Министар одбране САД Лојд Остин објаснио је конгресменима у одбору за оружане снаге због чега је Бајден одобрио толики новац:
„Министарство одбране САД мора бити спремно да иде укорак са нашим конкурентима и обезбедити да се, ако буде потребно, боримо и да победимо у следећем, али не последњем рату. Припремајући нацрт војног буџета, узели смо у обзир могућност нових ратова“.
Додатно је конкретизовао:
„Озбиљну пажњу смо посветили Кини. За „Пацифичку иницијативу за обуздавање Кине“ предвидели смо преко 5 милијарди долара. Већ сам издао интерну директиву чији главни циљеви су јаче обуздавања Пекинга, убрзање развоја напредних способности и нових оперативних концепата, са снажењем мреже наших регионалних савезника“.
Генерал Остин је додао да Кина није једина претња Сједињеним Државама:
„Посебну пажњу смо посветили и супротстављању непријатељству Русије. Нарочиту пажњу смо поклонили сајбер простору и очекујемо да ћемо добити 10 милијарди долара за операције у тој области“.
Остин је најавио повећана улагања у хиперсонично оружје, 5Г технологије, микроелектронику, вештачку интелигенцију, бродоградњу, модернизацију нуклеарног оружја и свемирске системе.
Само за модернизацију нуклеарне тријаде Остин је затражио 28 милијарди долара за, а 112 милијарди – за развој и испитивање новог наоружања.
За време свог првог телефонског разговора са јапанским колегом Нобуом Кисијем, Остин је потврдио да су САД – у случају војног сукоба између Токија и Пекинга – спремне да бране острва Сенкаку која Јапан сматра својим.
Кина је тренутно супериорнија од Сједињених Држава у ракетама средњег и краћег домета. За Пекинг су те ракете основа војног потенцијала.
Зато САД планирају форсирано повећавање броја ракета средњег и краћег домета.
Вашингтон повећава војни буџет и са намером да тако присили Москву и Пекинг да повећавају војне расходе, а да преко тога успоре њихов економски развој.
