Ако бар не подигнемо глас, свима ће нам тајни владари са Запада ударити жиг на чело
Нису се много насекирали медији у Србији када је Твитер налог „Спутњика“ још прошле године обележен „жутом траком“ — поруком да је то „медиј који сарађује са Владом Русије“.
Нису чак ни „приметили“ да сличну сугестивну етикету тада нису добиле иностране медијске куће у Србији, на пример, „Си-Ен-Ен“, „Би-Би-Си“ или „Дојче веле“, који директно сарађују са америчком, британском и немачком државом.
Јавни протест „Спутњика“ због цензорско-политичког обележавања, без икаквих аргумената, доследних принципа, смислених образложења, остао је усамљен.
Нико није подигао мали солидарни глас да је реч о дискриминацији, тоталитарном жигосању, глобалном комесарском пресуђивању искључиво на основу идеолошких или геополитичких разлога.
Завладало је гласно ћутање. Иако Твитер није ударио „дангу“ „Спутњику“ зато што не говоримо истину, већ управо зато што западно-глобалистичким центрима моћи смета истина коју наша кућа шири у Србији, региону и широм света.
И како то и бива, кад не подигнеш глас бранећи принцип, слободу говора, право да се чује и друга страна, „мрачне силе у кожним мантилима“ закуцају и пред твоју кућу.
По ко зна ком критеријуму, опет без икаквих разложних чињеница и основа, на Твитеру су овога пута обележени РТС, Б92, „Курир“, „Информер“, „Политика“, као „медији који сарађују са Владом Србије“.
Дакле, за критеријум није чак узето ни то ко је власник тих медија, пошто у већини њих нема државног капитала нити су у било каквој статусној или оснивачкој повезаности са Владом Србије.
Само зато што се некоме очигледно не свиђа уређивачка политика тих телевизија, портала, новина, они су маркирани и дискриминисани.
А да се на Западу улази у цензорску метастазу и да је на помолу бруталан информативни рат против сваког наратива који није на линији светске „дубоке државе“ и „глобалистичке истине“, говори и најава да ће Твитер и Јутјуб елиминисати све садржаје којима се негира геноцид у Сребреници.
Уколико и то прође без протеста и свакодневне борбе против готово застрашујућег плана, сигурно је, невидљиве руке које управљају масовним „оружјем за (дез)информисање, ту се неће зауставити.
Лако се може замислити да се, на пример, ускоро са друштвених мрежа уклањају све емисије, чланци, постови у којима се помене да је Косово Србија или се само успут констатује да Срби нису геноцидан народ или да не би требало уводити санкције Русији.
Не би онда био ни далеко дан када ћемо морати да се клечећи захвалимо Великом брату и вођама „глобалистичке истине“ пре него што се уопште улогујемо на неку друштвену мрежу.
Свашта се може замислити, уколико модерна цивилизација (под условом да уопште постоји) не подигне глас против монструозних појавних облика новототалитаризма заоденутог у беспрекорну маску саткану од борбе за тобожња људска права, „толерантност и сваковрсне слободе“.
Зато се бар мора говорити истина. Сваки дан. То је много лакше него мирно, беспоговорно и понизно чекати у реду за медијску — егзекуцију.
