Три у један: Колумнисање комитског команданта
Сав тај фрустрирајући екстремизам звани “Цетињски синдром” последица је управо владавине једног тоталитарног и погубног система чији је врли експонент био доктор Веселин Вељовић, човек чији интелектуални дијапазон потврђује да су, како рече Анштајн, две ствари бесконачне: Свемир и људска глупост. Вељовић је овом пашквилом доказао да је Анштајн погрешио редослед.
Пише: Мишо Вујовић
Каква је то слобода медија ако бивши директор полиције један од најчитанијих портала у региону назове “сметлиштем интелектуалног и духовног посрнућа”, позивајући присталице своје партије, симпатизере, сараднике из криминалног миљеа, комотске удруге…, да почетком септембра бране Цетиње од српског патријарха и осталих званица на устоличењу новог митрополита Јоаникија.
Шта у тако отвореном, омаловажавајућем позиву на линч новинара предузима држава!?
Вокабулар Веселина Вељовића, саветника Мила Ђукановића, искусног полицајца, свесног могућих последица такве реторике, показује управо дубину посрнућа главних протагониста црногорске независности, спремних да свим средствима бране свој криминални иметак.
Ово отровно палацање доскорашњег првог пендрека Црне Горе већ је резултирало насртајем и вербалном тортуром Вељовићевог земљака Бошка Филиповића на новинарку Милку Тадић Мијовић и уколико држава не реагује у обуздавању јавних хушкачких испада званичника, напетост и спорадична варничења, веома лако се могу претворити у буктињу са несагледивим последицама.
Садржај прогласа, који као ауторску колумну потписује Вељовић, већ је запалио друштвене мреже и креће се од масовне осуде до еуфоричне егзалтације малобројних али бучних комита – формираних као партијска формација ДПС-а, по сличном концепту као усташе у Хрватској са идентичним циљем – борбом за прогон и уништење Срба у савременој Црној Гори.
У више наврата окупљени домољуби су са Цетиња отворено претили тракторима и хрватским сценаријом за Србе у Црној Гори. Стога и није изненађење да је потписник овог експлозивног фекално натопљеног хушкачког поклича за наводну одбрану, црногорске престонице, управо човек са великим утицајем у полицијским, параполицијским и криминалним кругововима.
Тешко је, стога. бити примерен у непримереном и отровно -запаљивом обраћању једног пендрек ефендије, заглављеног у нус просторијама своје острашћености, омеђене оскудном тескобом незнања,
лажи и искривљених чињеница, надојених мржњом према аксиому сопственог бића. И он је деведестих био Србин.
И није само манипулација неукошћу, страхом и емоцијама масе, бомбардовањем полуистинама, лажима, искривљеним фактима , опасна по мир у Црној Гори, опасаној настојањима губитника, сада “бранитеља”, да се започети процес деприватизације заувек заустави и Црну Гору врате под окриље партијско – мафијашког клана.
Господин Веселин Вељовић, бивши директор полиције, букти острашћеношћу испаљујући серију лажи и увреда на рачун српске цркве, којој већински припада православни корпус У Црној Гори.
У том “стваралачком” делиријуму, Вељовић је, себи својственим језиком, ИН4С назвао „сметлиштем интелектуалног и духовног посрнућа“.
Његов гнев на редакцију и сараднике ИН4С -а, као бескомпромисне борце за разобличавање и рушење Ђукановићеве криминалне власти, разумем. Прихватам и сваку аргументовану критику, али за вокабулар скупљача перја, “вашариште у Гучи”, са којим аутор пашквиле, упоређује црногорски туризам након масовног доласка српских туриста је озбиљан академски ниво.
Што се тиче нивоа у подрум Вељовићевог карактера, сликовито очитаног у надимку “прдњава”, нећемо улазити. Ефекат би се свео на отварања бурета са киселим купусом у августу. Оно што забрињава, а искуство опомиње, је да оваква хушкачка прдњава лако може прерасти у пуцњаву.
Вељовић је говорећи о нама, као доктор наука или пендрек са академском надградњом, осликао себе и по ко зна који пут потврдио Фројдову мисао да је “потпуно одсуство стида први знак људске глупости”.
Његове увреде не би биле вредне пажње да не престављају перфидну манипулацију колективном депресијом грађана обогаљене престонице, чије је беспосличаре, људе без биографије, наследнике комунистичких ордена и споменица регрутовао за подизање тензија и рушење нове у многоме дезорјентисане демократије.
На крају, Инфорс, чије ауторе Вељовић “чашћава” себи примереним епитетима, ће наставити традицију слободоумности и борбу за праведно и ментално уравнотежено друштво у коме ће прљави пандури постати изузетак а не правило, држава сигурна кућа, власт сервис грађана, кадра да лопове и убице смести из решетака. Инфорс се, на челу, са Гојком Раичевићем први супроставио тоталитарно – клептоманском систему, бранећи истином и грађане и државу.
Од кога ?
Од истих чији се капитал и слобода данас камуфлирају у наратив опстанка Црне Горе. Сав тај фрустрирајући екстремизам звани “Цетињски синдром” последица је управо владавине једног тоталитарног и погубног система чији је врли експонент био доктор Веселин Вељовић, човек чији интелектуални дијапазон потврђује да су, како рече Анштајн, две ствари бесконачне: Свемир и људска глупост. Вељовић је овом пашквилом доказао да је Анштајн погрешио редослед.
