МИЛАН ОБРЕНОВИЋ ЈЕ ОСЛОБОДИО ЈУГ СРБИЈЕ, А МИЛАН КРКОБАБИЋ ПОКУШАВА ДА ГА САЧУВА!
Истраживач-сарадник Института за европске студије у Београду и аутор научне монографије ,,Регионални развој Србије – између шансе и нужности“ оценио је да је идеја министра за бригу о селу Милана Кркобабића о опоравку села у пет управних округа на југу Србије од огромног националног значаја.
У својој недавно објављеној научној монографији бавили сте се проблемима са којима се суочава српско село. У каквој ситуацији су данас села на југу и југоистоку Србије?
Нажалост, стара изрека ,,што јужније, то тужније“ и данас важи. Тако се у најкраћем може описати стање у већини села на југу и југоистоку Србије. Оно је последица одсуства стратешког и систематичног приступа руралном развоју деценијама уназад. Тако је Пиротски округ 2011. године имао 32,9% незапослених, а Нишавски округ 31,8%, Укупно учешће региона Јужна и Источна Србија у извозу земље износило је 2010. године тек 19,07%. У периоду између 2006. и 2010. године исти регион привукао је свега 10% укупних инвестиција, што је пет пута мање у односу на Београдски регион. О изразито негативним демографским трендовима на југу и југоистоку Србијe да и не говоримо. У периоду између 2002. и 2011. године регион Јужна и Источна Србија изгубио је око 180.000 становника, од чега су Топличка и Пиротска област изгубиле по 10-15% становника. Ако је један Лесковац у посматраном периоду изгубио 14.000 становника, Бабушница изгубила 22% становника, а Црна Трава 35%, јасно нам је о каквом је немару било реч. Све претходно речено се далеко више односи на села, него на градове у посматраном подручју.
Како оцењујете план министра за бригу о селу Милана Кркобабића о обнови села у тзв. пет приоритетних управних округа на југу и југоистоку Србије – Нишавском, Пиротском, Топличком, Јабланичком и Пчињском?
О том плану се говори још од 2019. године када је на иницијативу Милана Кркобабића, а уз подршку председника Александра Вучића. САНУ и СПЦ формиран Национални тим за препород села Србије. Уз сарадњу са Географским институтом ,,Јован Цвијић“ при САНУ мапирано је 100 тзв. гравитационих села у наведеним управним окрузима која је држава изабрала по посебно усвојеним критеријумима и у која ће уложити значајна финансијска средства. Уверен сам да ће сада са новооснованим министарством за бригу о селу реализација тог пројекта ићи много брже, јер је институционална потпора добила свој максимални оквир. Идеја је не само добра, већ и крајње нужна, јер пражњење села у овом делу Србије, а посебно пограничних брдско-планинских представља економску, социјалну и безбедносну претњу по целу земљу и нацију. Ми у овом тренутку као држава не можемо спасавати свих 1.200 села која су у фази нестајања, али она која су још увек витална и ка којима гравитирају мања околна села можемо и морамо. Политичка воља је кључна, а очигледно је да је министар Кркобабић први смогао довољно снаге и воље да каже да је очување виталности села на југу и југоистоку Србије заиста историјска мисија за нашу државу и нацију, ја бих чак додао и подједнако важна као некадашњи напори краља Милана Обреновића да тај простор ослободи и припоји Србији.
Могу ли остали пројекти новооснованог министарства за бригу о селу допринети опстанку села на југу и југоистоку Србије?
Нема сумње да су остали програми, попут оснивања задруга и доделе бесплатних сеоских кућа за младе, важан део борбе за опстанак српских села која нимало није лака и која ће трајати практично деценијама. Европска искуства говоре у прилог томе да су овакве мере неопходне. Тако једна Шпанија, која у ЕУ има највише проблема са депопулацијом сеоских средина, инсистира на развоју задругарства, посебно учешћу жена у раду истих, те додељује куће по јефтиним, практично симболичним ценама од 100 евра. Српско домаћинство у просеку има до 6 хектара обрадиве површине, а потребно је да има 50-100 хектара да би било конкурентно у савременим тржишним условима, па је зато важно удруживање сељака у сеоске задруге. Свакако радују вести да су места попут Гаџиног Хана и Мерошине добила нове задруге у склопу поменутог програма, као и да међу 14 првих добитника бесплатних сеоских кућа имамо и породице које су се одлучиле на живот у околини Владичиног Хана и Пирота. То је знак да се ови програми и те како односе и на овај део Србије.
