Моћне друштвене мреже и рађање новог виртуелног тоталитаризма
Оног тренутка када је планетарно присутна, моћна и утицајна друшвена мрежа Твитер одлучила да део медија у Србији означи посебним знаком, уз напомену да су то медији „који сарађују са Владом Републике Србије“ – постало је очигледно да се политика уцена и дуплих стандарда према Србији и њеним легитимно изабраним носиоцима власти више неће крити чак ни иза којекаквких флоскула препуних општих места и смишљених пропагандних лажи (најчешће у вези са „стањем људских права и слобода и демократским процесима“ у нашој земљи) – којима су се инострани центри моћи до сада служили, у жељи да Србију, суверену, независну и слободну државу, која своју политику креира и спроводи у складу са својим државним и националним интересима, натерају да буде послушнија, а носиоци највиших државних функција, пре свих председник Александар Вучић, да буду спремнији да испуњавају захтеве тих иностраних, Србији због много чега и по много чему више него несклоних, моћника.
Да оставимо по страни, за почетак, то што је и сама формулација – „медији који сарађују са Владом Републике Србије“ – по много чему нелогична и, могло би се чак рећи, не баш претерано интелигентна, јер – сарађивати са неким би требало да буде подразумевајући и афирмативан појам, као што је то, на пример, случај са медијским корпорацијама ЦНН или ББЦ, које свакодневно „сарађују“ (прате и извештавају грађане о свим активностима и резултатима које постижу њихови државни органи власти) са Владама САД и Уједињеног краљевства. Слична ствар се догађа и у земљама ЕУ, јер и тамо, рецимо, ОРФ (аустријска државна телевизија) или ЗДФ (немачка државна телевизија), да поменемо само њих, свакодневно „сарађују“ са државним институцијама и функционерима, кроз праћење њихових активности и информисање јавности о томе.
Да оставимо по страни и то што је таквим „етикетирањем“, које по својој суштини представља својеврсну, врло опасну, дискриминацију, политички мотивисану по карактеру, а нечасну по својој појавности, мрежа Твитер прекршила сваку норму тзв.“политичке коректности“, јер је таквим антицивилизацијским „обележавањем“ (које неодољиво подсећа на нека ужасна времене, када су људи, читави народи, били обележавани само због припадности другој нацији или вери) самој себи одузела било какав кредибилитет, по било ком питању о којем на њој расправљају њени корисници. У том смислу, поменуо бих и неке ставове који се форсирају и подржавају баш на тој друштвеној мрежи, као рецимо оне који се тичу истине о злочину у Сребреници, и где скоро увек постоји само једна страна, муслиманска, и само једна истина, муслиманска, а српске жртве се углавном минимизирају или, неретко, потпуно негирају, док се починиоци злочина према Србима величају и правдају. Или, пак, оно што се на тој друштвеној мрежи дешава када су у питању збивања у Хрватској, половином деведесетих година прошлог века, и где се Срби, па и српски народ у целини, готово искључиво представљају као злочинци.
Да оставимо по страни и чињеницу да је Твитер, уз Гугл, планетарна мрежа која је очигледно под контролом западних центара моћи и да као таква мора да служи, на свој начин и својим (и оваквим) деловањем, кроз привид „слободе“ – креирању светског поретка (намерно не кажем – новог) који одговара и који је у интересу оних који спроводе политику једног другачијег, мимикријом сакривеног, тоталитаризма – под плаштом „борбе за људска права и слободе, за демократију и против диктатуре“ – иако је то заправо све друго само не истинска слобода и искрена посвећеност владавини права.
Тај, нови тоталитаризам, који је тобоже забринут за људска права и слободе, само је виртуелни, новим технологијама убрзани, колонијализам, само је вешто прикривена владавина силе и неправо, само је нечасна, интересима (и политичким, и економским, и свим другим) покренута и вођена акција потчињавања оних који желе да мисле својом главом, који имају своје политике, своје приоритете, своје државне и националне интересе, своју отаџбину и који не желе да ћуте и служе моћним, бахатим и бескрупулозним новим колонизаторима.
Оно што, међутим, не можемо да оставимо по страни јесте податак да су листу „медија који сарађују са Владом Републике Србије“ правиле и Твитеру и његовим моћним налогодавцима доставиле неке НВО и неки појединци, политичари и припадници самозване „елите“, неки грађани Србије – којима је нажалост, логичније и прихватљивије, пожељније и за њихове интересе потребније то што постоје и они медији који „не сарађују са Владом републике Србије“, који су против Владе Републике Србије, који су поготову против легитимно изабраног председника Александра Вучића (али и чланова његове породице, а нарочито против трогодишњег Вукана), од којих се нарочито истичу они медији које контролише и финансира тајкун Драган Ђилас.
То што у Србији постоје (и неометано раде!) и медији чија су једина програмска начела – Мрзимо Вучића и Мрзимо успешну, слободну, суверену и просперитетну Србију коју води Вучић – нису довољно интересантан податак за Твитер, и за те и такве медије нема никакве ознаке, нити напомене, као што нема ни никакве јавне санкције, за оне организације и појединце, бар на тој друштвеној мрежи, који су у сваком тренутку и у свакој прилици спремни да лажу и пљују по сопственој земљи и њеним грађанима, као и да се подсмевају, вређају и изражавају презир и мржњу према својој земљи и својим сународницима.
Наравно да нема, јер то је овим домаћим „моралним громадама и великим борцима за демократију“ задатак, то им је још један начин на који изражавају (додатну) послушност и снисходљивост према својим иностраним газдама и менторима, од којих очекују да их врате на власт – како би могли да наставе са оним што су чинили док су на власти били – са уништавањем Србије.
Грађани Србије, који по злу и муци памте доба њихове владавине, знају са каквим олошем и штеточинама имају посла, знају грађани Србије колико су се неки обогатили пљачкајући и њихов, сваког грађанина појединачно, али и државни новац, па њима не треба Твитер да објашњавако је ко и ко је шта у Србији.
За истину о Србији њеним грађанима су довољни нови путеви, болнице, школе, нова радна места, довљно су им редовне плате и пензије, и све веће плате и пензије, довољно им је што Србија свакодневно напредује и што знају да Србију води човек коме је Србија изнад свега – Александар Вучић.
