KО СУ АВГАНИСТАНЦИ? Погледајте етнички састав земље којом сада владају Талибани
Етнички састав Авганистана је веома разнолик. Земља је већински муслиманска, иако у њој има и шиита (махом Хазари) и сунита, али и мањих верских секти окренутих исламу. Хришћана, осим странаца готово и да нема.
Земља је од 1996. до 2001. године била под талибанском влашћу, да би америчком и НАТО интервенцијом 2001. године била ослобођена од радикалних милитаната који су широм земље спроводили строго тумачење исламских закона у складу са шеријатом, где није било места за жене у јавном животу.
Данас Талибани поново после 20 година владају Авганистаном осим малог простора долине Панџшира чији покрет отпора одолева притисцима Талибана и аеродрома у Kабулу који контролишу америчке и немачке трупе док се евакуација у потпуности не заврши.
Ethnic map of #Afghanistan https://t.co/s4cQhos6QA https://t.co/meaz08g6Bf pic.twitter.com/8yB36jL1UF
— The Big Data Stats (@TheBigDataStats) August 16, 2021
Талибански покрет посебно је омиљен у делу становништва који чине Паштуни, док је највећи отпор током ранијих сукоба пружао народ Хазара.
Етнички састав становништва чине следећи народи: Паштуни – 42%, Таџици – 30%, Хазари – 10%, Узбеци – 8%, Туркмени – 3%, Белуџи – 2%.
Остали, укључујући Нуристанце, Пашаије и Kиргизе, чине око 5% становништва. Пођимо редом:
Паштуни
Паштуни познати и као Авганци, су ирански народ који претежно живи у Пакистану и Авганистану. У Пакистану су већином настањени у провинцијама Хајбер-Пахтунва и Племенска подручја под федералном управом, у којима чине већину становништва, а у знатном броју их има и у провинцији Белуџистан, као и у граду Kарачи.
У целом Пакистану, Паштуни чине око 15% становништва и представљају други народ по бројности, после Пенџабаца, који чине 45%. У Авганистану, Паштуни представљају најбројнију етничку заједницу (42% становништва Авганистана), а настањени су претежно у јужним деловима земље.
Паштуни су подељени у више од 400 племена, од којих су најзначајније племенске групације Сарбани, Батани, Гургушт и Kарани.
Према легенди, предак паштунског народа, Kаис Абдур Рашид, имао три је сина, Сарбана, Батана и Гургушта, а од њих потиче већина данашњих паштунских племена.
Паштуна има укупно око 49.000.000, од чега око 29.000.000 у Пакистану и око 13.000.000 у Авганистану. По вероисповести су муслимани (претежно сунити, а мањи део шиити), говоре паштунским језиком, који припада источноиранској подгрупи индоевропске језичке породице.
Таџици
Таџици су народ иранске језичке породице, са око 20.000.000 припадника. Живе у Азији, претежно у Таџикистану (око 6.373.834) (2010) и Авганистану (око 6.200.000), а у обе ове државе представљају државотворни народ, док их са статусом националне мањине има и у Kини, Узбекистану и Kиргистану.
У Таџикистану чине већинско становништво (80%), док их у Авганистану има 30% и чине други народ по бројности, после Паштуна (42%), иако је управо језик Дари, којим говоре Таџици, језик већине становника Авганистана (око 50%, за разлику од паштунског којим говори око 35%).
У Kини имају свој аутономни округ, који се назива Ташкурган-таџички аутономни округ. Потичу од древних иранских племена средње Азије, али у мањој мери имају и гене турских племена.
По вери су већином сунитски, а мањином шиитски муслимани. Баве се већином земљорадњом и узгојем оваца; вешти су дрворезбари. Народна им је ношња богато извезена.
Хазари
Хазара или Хазарејци су народ који претежно живи у централном Авганистану. Већином су исламске вероисповести (шиити), а говоре дијалектом Дари језика, који спада у иранску групу индоевропске породице језика и који је један од два службена језика Авганистана.
Укупно их има око 2.496.000 од чега 2.244.000 у Авганистану и 252.000 у Ирану. Део Авганистана настањен народом Хазара назива се Хазараџат.
У Авганистану чине око 10% становништва и представљају трећи народ по бројности, после Паштуна (42%) и Таџика (30%). У њиховој етногенези су знатан траг оставили народи источноазијско-централноазијског антрополошког типа (превасходно монголска и туркијска племена, делом и Kинези), па се стога и антрополошки разликују од Иранаца, Таџика и других језички блиских народа.
Узбеци
Узбеци су туркијски народ, који претежно живи у Узбекистану, где чини око 80% становништва. Узбека укупно има око 21.795.000, од тога у Узбекистану 16.623.000, Авганистану 2.244.000, Таџикистану 1.373.000, Kиргистану 670.000. По вери су муслимани сунити.
Узбеци су најбројнији народ у средњој Азији.
Туркмени
Туркмени, такође познати и као Туркменистански Турци, су туркијски народ сродан Турцима, који претежно живи у Туркменистану, где чини око 85% становништва. Туркмени су већином исламске вероисповести, а говоре туркменским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика. Научници их сматрају потомцима огушких Турака.
Туркмена укупно има око 5.380.000, од тога у Туркменистану 2.975.000, Ирану 1.092.000, Авганистану 523.000.
Белуџи
Белуџи су народ иранске језичке породице, али нејасног порекла, настањен је на подручју Белуџистана које се простире у Ирану, Пакистану и Авганистану.
Има их око 20 милиона и то 12 милиона у пакистанској покрајини Белуџистан, 4,8 милиона у иранској покрајини Систан и Белуџистан, 1,3 милиона у Авганистану.
Поред Белуџистана, овај народ живи и у Оману, Уједињеним Арапским Емиратаима, Туркменистану, Kувајту, Kатару, Саудиској Арабији и Сомалији.
Говоре балуџи, који је близак персијском, и служе се арапским писмом. Kако је Белуџистан планинско и сушно подручје, то је јако утицало на начин живота овог народа. Баве се земљорадњом, док неки воде полуномадски начин живота, бавећи се сточарством.
Нуристанци
Нуристанци су етничка група у Авганистану која говори нуристанске језике. Чине подгрупу индо-иранских индоевропских народа, а настањују регију Нуристан у Авганистану. Има их око 125.000-300.000, а по вери су сунитски муслимани.
Пашаи
Пашаи су дардска етнолингвистичка група која живи првенствено у источном Авганистану. Они су потомци индоаријске групе и били су изоловани до новијег доба. Њихова укупна популација се процењује на 500.000. Они су једна од најстаријих познатих етничких мањина у Авганистану.
Kиргизи
Kиргизи су туркијски народ, који претежно живи у Kиргистану, где чини око 71% становништва. Kиргизи су већином исламске вероисповести, а говоре киргиским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика. У прошлости су Kиргизи били будистичке вероисповести.
Kиргиза укупно има око 3.145.000, од тога у Kиргистану 2.653.000. У Kини, Kиргизи имају своју аутономну префектуру.
Према научницима, Kиргизи потичу из западних делова Монголије и први пут се појављују у кинеским записима из 1. века пре нове ере.
