ОПЕРАЦИЈА АНАДИР Да ли Русија планира нуклеарне ракете на Куби?! Зашто је боља Венецуела него Хавана и шта јој то замера Москва!

Вест да је Русија одлучила да размести нукеларне снаге у Европи?!, а посебно да је руска стратешка тријада у приправности изазвала је поприличну узнемиреност на Западу, а богами и у самој Русији, где су поједини медији дочекали ову вест са тезом да ли је могуће поновити „Карипску кризу“ број 2 као што је било 1962. да Русија размести своје нуклеарне капацитете ближе САД.

Наиме ту се за млађе читаоце мисли на оних 13 дана октобра далеке 1962 када су САД и Совјетски Савез били на корак од нукеларног рата због размештаја балистичких ракета СС-4 на Куби. Сада СС-4 нема више у оперативној употреби, одавно, али су зато стигле хиперсоничне ракете које поседује и Русија и САД које већ увелико размишљају да их разместе у источној Европи близу границе са Русијом, јер овако и онако споразум ИНФ који се дотиче ракета средњег домета, а који је потписан 1987. више и не постоји са чиме је отворена нова трка у наоружању, а свет постао значајно небезбедно место.

Русија, посебно Министарство одбране Руске Федерације сматра да што су такви системи бчижи границама Русије, то су ризици од дестабилизације, и појаве нове кризе све већи и да се она може упоредити са некадашњом карипском кризом.

Подсетимо, 1961. године САД су на турску територију прво распоредиле ракете Јупитер, што је омогућило нуклеарни удар на Москву за 10 минута од момента лансирања ракете да погоди циље. Американци су раније такође распоредили ракете средњег домета у Италији и Великој Британији. Као одговор на ову директну претњу самом постојању СССР-а следеће, 1962. године, совјетске балистичке и тактичке ракете са нуклеарним бојевим главама послате су на Кубу, одакле су могле да гађају цео амерички средњи запад и исток. Сазнавши за ово, Вашингтон је извео поморску блокаду Кубе и озбиљно је намеравао да бомбардује ово острво, а затим спроведе војну операцију у пуном обиму. Две суперсиле су се нашле на ивици да између себе започну нуклеарни рат.

Резултат совјетске операције „Анадир“ било је међусобно повлачење ракета средњег домета обе стране: из Турске и са Кубе. Москва је још једном убедљиво показала Вашингтону да ће са СССР -ом морати да се рачуна.

Али да ли је могуће поновити нешто овако у наше време? Постављају питање руски медији. Ако Пентагон постави хиперсоничне и нуклеарне ракете у Источну Европу, а још више у Украјину, да ли ћемо моћи да се примени нова операција Анадир-2?

Авај, Руска Федерација је далеко од моћног СССР-а, а савремена Куба више није „Острво слободе“ из времена Фидела Кастра. Хавани више нису потребне никакве руске нуклеарне ракете на својој територији. Само што се ова држава доста променила у последњих неколико година, закључује портал Топцор.ру.

Куба је објективно оријентисана на огромно тржиште суседних Сједињених Држава, али је за њега затворена због режима америчких санкција. За време демократа Обаме, односи између Вашингтона и Хаване су донекле омекшали, али је председник Трамп поново пооштрио рестриктивне мере. Међутим, замајац промена више није могао да се заустави. Куба је укинула финансијски систем од два пезоса – „обичан“ (ЦУП) и конвертибилни (ЦУЦ). Уз одређена ограничења, али је предузетничка делатност дозвољена, појавили су се бројни кафићи и ресторани, легализована је купопродаја некретнина и аутомобила. Појавила се мобилна телефонија и интернет, Кубанци су се придружили америчким друштвеним мрежама.Од 2014. у луци Мариел, постоји слободна економска зона које је планирана као главни логистички центар за теретни саобраћај дуж америчке обале и Мексика. Отворен је систем „једног прозора“ за привлачење страних инвестиција, што је омогућило да се у земљу унесе више од 12 милијарди долара. Па, и наравно, председник Путин је озбиљно помогао отписом 31,7 милијарди долара совјетског дуга Хавани 2014.

Да ли су модерној Куби потребне руске нуклеарне или хиперсоничне ракете? Не, нису потребни. Острву слободе, где се остаци социјалистичког система убрзано разбијају, потребни су трговински односи са суседним Сједињеним Државама. Авај, као капиталистички конкурент Сједињеним Државама, Русија нема шта да понуди Хавани. Укупан трговински промет између Кубе и целе Евроазијске економске уније у 2020. износио је само 155,7 милиона долара, од чега на Русију отпада 95 одсто, а на Белорусију 4 одсто. По увозу у ЕАЕУ, Куба је на 105. месту, између Албаније и Хондураса.

Истина је да Хавана и Москва данас нису заиста потребне једна другој. Да, наравно, могли бисмо да узмемо део „Острва слободе“ за изнајмљивање наредних 1.000 година за наше потребе као компензацију за вишемилионске совјетске дугове. Нека не не требају им нуклеарне ракете, али би руска ратна морнарица могла да добије поморску базу за површинске бродове и подморнице, у најгорем случају – ПМТО, од чега би било више смисла на Куби него у Судану. Могла би се изградити ваздушна база за смештај ловаца, противподморничких авиона и хеликоптера, а могли би редовно да посећују и стратешки бомбардери Ту-160 „Бели лабуд”.

Али, авај, 2014. смо Куби отписали скоро 32 милијарде долара, што би била одлична полуга притиска на „Острво слободе“ приликом одлучивања о изградњи руске војне базе. Зашто сте то отписали? Из неког разлога. Стога су расправе о могућој „кубанској ракетној кризи-2“ данас беспредметне. Не чекају нас тамо. И сама Москва је закуцала ова врата испред себе. Остаје да погледамо ка Венецуели.

Курир.рс/А.М./Топцор.ру