Наше море, наш курс
Ево баш у даху ишчитах још једно Басарино путешествије, такорећи интимни бродски дневник смеле духовне авантуре и интелетуалне одважности. По његовим речима, наоружан ХДЗ-опремом, пардон – ХТЗ-опремом, смело је развио једра стилског и идеoлошког каламбура, отиснувши се на још једно крстарење беспућима Маре нострума, величине и каквоће једне чаше воде. Ваљда.
Како нас дневник обавештава, колумниста је заузео правилан и прагматичан курс према западу, подигао једро за пловидбу низ ветар, кад оно ветар окрену и удари у прамац пуном снагом греха српског етнофилетизма, оличеног у потпису на темељни уговор са СПЦ. Шта сад ветар има да се меша у једрење кад је темељни уговор са Католичком Црквом и Исламском заједницом у Црној Гори потписан још 2011. и 2012. године? Откуд Српској Цркви право да тражи равноправан статус?
Изостанак потписа са СПЦ све до јуче, није, наравно, имао везе са имовином СПЦ, која је могла да буде још једна туристичка развојна шанса ДПС-а у ширењу брозовског концепта регионалног братствено-јединственог одношаја. Никада није до имовине, апанаже и синекуре, увек је до принципа, присећа се Басара.Курс се држати мора, чак и када нам ветрови нису наклоњени, а поготову када јесу. А Басара јесте искусан скипер који је тајне навигавања учио још у социјализму, у ком су само најискуснији колумнисти опстали, избегавши да пређу ивицу познатог и дозвољеног света и да заврше у амбису непостојања. Наше море, наши грехови. Само лудаци верују да иза Хераклових Стубова постоји нека Америка која на нешто утиче. Искусни знају да ружу ветрова контролише искључиво Амфилохије и са онога света. Додуше, бар по Басариним речима, Амфилохије исто тако ништа о Црној Гори није знао нити какве везе са њом имао, па, самим тим, нема ни право да размишља на тему Српства у Црној Гори. О томе одлучује курс, а да са њега не скренемо, брину се курсисти. Ко залута, са хоризонта дозвољених догађаја има да се врати, па макар била реч о Путину, о Амфилохију, о Патријарху или пак „само“ о Баздуљу. Да Београд не изазове раздор у Црној Гори побринуће се београдски колумниста. И књижевник. Надамо се, без последица.
Александар Ђурђев,
посланик и председник Српске лиге
