ЗАБРИНУТИ АКАДЕМИЦИ У БОРБИ ЗА ЕКОЛОГИЈУ ДРУШТВО

Већ позната група академика Српске академије наука и уметности (САНУ), која под командом Тибора Варадија, а по налозима америчког милијардера мађарског порекла Џорџа Сороша, ради на разбијању Србије, у том циљу предузима широк спектар активности.

Једна од сфера њиховог деловања је и “еколошки активизам”, при чему злоупотребљавају ту агенду како би обезбедили покриће за успостављање директне, јавне координације и сарадње са Сорошевим невладиним и политичким организацијама, које своје антидржавно и издајничко деловање такође крију иза наводне борбе за очување животне средине.

Испред Варадијеве групе академика, за наведени задатак су мобилисани Владимир Стевановић и Велимир Радмиловић, мада им се по потреби,уколико се процени да би то имало жељени медијски ефекат, придружују и други.

Избор Стевановића за ту операцију је био логичан, с обзиром на његову струку, као и околност да га је Варади у САНУ поставио на позицију председника свих одбора који имају везе са екологијом. Међутим, права Стевановићева експертиза нису флора и фауна, већ организација и спровођење “обојених револуција”, током којих се народ слуди до те мере, да повуче аутодеструктиван потез и одрекне се слободе и суверенитета, а власт “добровољно” преда страном окупатору, уверен да је то најбоље решење. Нажалост, тај потез је иреверзибилан и накнадно отрежњење не доноси спас.

Стевановићу у наведеном подршку пружа прекаљени Сорошев “борац за демократију” Радмиловић, који је своје капацитете и употребљивост показао и доказао још крајем 1990-их, од када је од стране Сороша “примљен за стално”. Међутим, с обзиром на то да за разлику од Стевановића своје ангажовање не може да прикрије формалном експертизом, у том циљу злоупотребљава професора Шумарског факултета Ратка Ристића.Своју борбу за “чишћење” Србије од патриотизма, слободарства, па и здравог разума, Стевановић и Радмиловић тренутно воде на обезбеђивању услова да руковођење САНУ након предстојећих избора у тој установи задржи неки од Сорошевих пулена, након чега следи борба да се досадашњи председник САНУ Владимир Костић позиционира међу највише државно руководство, после чега би им пут ка реализацији Сорошевог циља био отворен, а Србија би практично престала да постоји.

Аутор: Глас јавности