ИЗДАЈА СРПСКИХ НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА У САНУ: Александар Костић, стални члан САНУ ради за хрватске, немачке, британске и америчке обавештајне службе

Читаоци су недавно имали прилику да се упознају на који је начин редовни члан Одељења друштвених наука Српске академије наука и уметности (САНУ) Александар Костић, иначе један од најближих сарадника председника САНУ и потврђеног експонента интереса западних центара моћи Владимира Костића, стављен у функцију остварења интереса и циљева немачког и британског фактора, а противно интересима и циљевима САНУ као једне од најважнијих институција за српску културу, уметност и науку.

Међутим, прича о, најблаже речено, спорним везама Александра Костића са страним фактором се ту не завршава. Наиме, као млад и перспективан полазник постидпломских студија на Универзитету Конектикат у САД, почетком осамдесетих година прошлог века, привукао је пажњу америчких обавештајних служби, са којима је наставио да одржава редовне контакте и по повратку у домовину.

Притом, Костићева веза са америчким фактором је попримила нове, по интересе наше земље неупоредиво опасније размере, након што је именован за председника Стручног савета Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ, основаног 2017. године са циљем дигитализације српског културног наслеђа које се налази не само у САНУ, већ и у другим установама културе и институцијама, али и у власништву појединаца, укључујући и оно које до сада није идентификовано. Сувишно је образлагати каквом и коликом културном, уметничком и научном благу од непроцењивог значаја за српски народ и државу Костић има приступ са позиције руководиоца ове организационе јединице САНУ, иначе опремљене најсавременијим техничким средствима за снимање и дигитализацију, те какве последице може имати његово стављање на увид странама које су, како показује новије историјско искуство, у најмању руку неблагонаклоне према српским националним интересима.

Ипак, све до сада наведено о Костићу са аспекта издаје националних интереса представља готово безначајну ставку у поређењу са чињеницом да преко њега и његовог презимењака, председника САНУ, на Академију снажан уплив врши, ни мање ни више, него хрватски фактор! Крајњи циљ тог пакленог плана, који се спроводи преко хрватских дипломатских, обавештајних и медијских кругова, а уз издашну помоћ А. и В. Костића, је да уочи предстојећих избора за ново руководство САНУ буду дискредитовани и дисквалификовани чврсто патриотски опредељени академици, како би однарођена струја предвођена Костићима и њиховим најближим сарадницима наставила да “ведри и облачи” у овој институцији, претварајући је у пуку испоставу страних, али и сопствених лукративних интереса.

Уколико би икада одлучио да напише своју аутобиографију, Костић би, на трагу чувеног троструког агента Душана-Душка Попова, који је био познат као агент “Трицикл”, могао да је наслови “Четвороцикл”, пошто му, како се може видети, није страно да истовремено ради у (редом) немачком, британском, америчком и хрватском интересу.

Остаје нада да ће предстојећи избори у САНУ показати да овај “Четвороцикл” и његови саучесници у операцији подастирања Академије под ноге страног фактора представљају тек ружну страницу у њеној историји.

Аутор: Глас јавности