Александар Ђурђев: Лажна демографска слика Косова и Метохије
Сведоци смо тешке борбе за очување српских националних интереса на Косову и Метохији. Свакако да је демографски чинилац један од кључних у тој борби. Простор Космета већ одавно представља сиву зону криминала, корупције, али и различитих манипулација. Тако се манипулише и са бројем Албанаца и Срба у јужној српској покрајини, али и са бројем Албанаца у целом региону. Привремене институције у Приштини тврде да на Космету живи 1,83 милиона становника од чега је 100.000 Срба. Према званичним институцијама у Београду број Албанаца на Космету је мањи за минимално 400.000, односно има их највише 1,2 милиона, док према истим проценама Срба има око 120.000. Реч је о проценама које су рађене на основу анализе телефонског саобраћаја и мобилних телефонских прикључака. Уз то треба додати чињеницу да су Срби из четири северне општине махом бојкотовали попис који је Приштина организовала 2011. године. Статистика показује да на Космету има 31 телефон на 100 становника, што је врло нелогично. Већи број мобилних телефона имају ратом разорене државе попут Авганистана или Сомалије, па чак и технолошки заостале државе подсахарске Африке. Србија, примера ради, има 103 мобилна телефона на 100 становника. То само говори у прилог томе да је укупан број становника на Космету увећан, јер је апсурдно да се користи тако мали број мобилних телефона. Занимљиво је и да је на косовским изборима 2017. године укупно гласало 777.093 бирача, дакле са све Србима који те изборе нису бојкотовали.
Посебно су опасне тврдње о фамозних 2 милиона Албанаца на Космету, које се могу чути и са албанске и српске стране, а које су потпуно неосноване, јер је реч о прогнозама које су албански демографи правили током 90-их година на основу сопствених процена. Треба додати и то да Албанци упорно бојкотују пописе још од 1961, очигледно са циљем да се вештачки створи слика о њиховој прекобројности на том простору. Исти рецепт се примењује у Македонији, јужном делу централне Србије и Црној Гори. Основана је сумња да током избора у овим државама исте особе гласају у различитим државама, стварајући тако лажну слику о њиховом уделу у укупном броју становника. Тако је право гласа на изборима 2017. на Космету имало 1,89 милиона грађана, што би значило да Космет има више бирача него становника. Сами Албанци признају да око 100.000 Срба на Космету не могу да добију тзв. косовско држављанство. Ако се томе у прилог дода да је у порасту наталитет српског живља (просек по породици је троје деце), онда тврдње да Срба на том простору има близу 200.000 итекако нису неосноване.
Једино решење за утврђивање реалног броја Албанаца на Балкану је одржавање истовременог пописа становништва у Србији, Албанији, Црној Гори и Македонији, али то категорички одбијају и Албанци и део међународне заједнице који их подржава. Студије о потрошњи горива или електричне енергије такође говоре у прилог чињеници да на Космету мора бити много мање Албанаца, можда чак и за цели милион. А оно што је једнако важно, јесте неопходност да наши преговарачи у Бриселу, коначно, у агенду преговора наметну и питање имовине, односно својинске теме на КиМ, у којима су аргументи наше стране неспорни. Јер, не заборавите да Американци у Дејтону, 1995, никада не би дозволили да Срби добију пола територије БиХ, иако су чинили само трећину становништва, да аргумент катастра није био на спрској страни!
Приметни су и гестови Албанаца у свакодневном животу који показују да добар део њих још увек има везе са државом Србијом на чијој територији и живе. Сваки други Албанац на Космету разуме српски, комуникација између Срба и Албанаца се у највећем броју случајева одвија на српском језику, а велики број Албанаца користи административне или здравствене услуге на територији централне Србије. Тиме показују да косовска квазидржавност замире, али и да су држављани Србије, а самим тим и да је Космет и даље њен део.
Александар Ђурђев, председник Српске лиге
