ХЕНРИ КИСИНЏЕР побегао од холокауста ПОСТАО НИКСОНОВ САВЕТНИК, ДОБИО НОБЕЛА, ЕВО ШТА ЈЕ ПРИЧАО О КОСОВУ
Рођен је у јеврејској породици у Фирту у Немачкој 27. маја 1923. године као Хајнц Алфред Кисингер. Познат је као амерички дипломата (бивши државни секретар и саветник за националну безбедност), политиколог, геополитички консултант. Он је за свој рад у администрацијама Ричарда Никсона и Џералда Форда вишеструко награђиван, а добио је Нобелову награду за мир 1973. године, за улогу у преговорима о окончању рата у Вијетнаму.
Шатл дипломатија његов изум
Он је, као заговорник Реалполитике (вођење политике узимајући у обзир пре свега реалне околности и факторе, а не идеолошке, моралне или етичке премисе) имао огромну активну улогу у креирању спољње политике САД између 1969. и 1977. године, као зачетник политике детанта (отопљавање односа кроз дијалог) са Совјетским Савезом. Успео је да отопли односе САД и Народне Републике Кине, учествовао у „шатл дипломатији“ на Блиском Истоку, како би окончао Јомкипурски рат, и преговарао при доношењу Париског мировног споразума 1973. године, који је окончао америчко учешће у Рату у Вијетнаму.
После напуштања активне улоге у америчкој влади, основао је фирму Kissinger Associates, међународну компанију за геополитички консалтинг. Написао је више од 10 књига о историји дипломатије и међународних односа.
Кисинџер је био синоним за спољњу политику САД 70-тих година. Добио је Нобела за мир због окончања Рата у Вијентаму, а заслужан је и за „тајну дипломатију“ која је довела до отварања Кине према Западу и посете Никсона Кини 1972. године.
Многи су га, међутим, критиковали због бомбардовања Камбоџе током Рата у Вијетнаму, што је довело до инсталирања геноциног режима Црвених Кмера, али и због подршке пучу и свргавању демократски изабране владе у Чилеу.
Ево шта је мислио о Косову и Метохији
Био је јединствен по томе што је јавно доводио у питање смисао и ефекте бомбардовања на односе Срба и Албанаца, стабилност на Балкану, али и стварање преседана који ће уздрмати односе великих сила на глобалном плану. Када се осврнемо назад, видимо колико је Кисинџер био у праву и да је већ тада увидео ограничену вредност тадашњег деловања америчке администрације.
Он је испочетка довео у питањe тзв. “амерички приступ” вишевековним проблемима. “Веома је амерички приступ: узети муслиманску етничку групу и српску етничку групу и дати им документ од 80 страница и рећи да је ово коначно решење за 400 година историје; ако га обоје потпишете, проблем ће нестати. Такав приступ би могао да настане само у Америци. Слично искушење налазите у свакој фази америчке спољне политике”, предочио је Кисинџер.
Кисинџер је оспорио разлоге за бомбардовање које је изнео амерички председник Клинтон у свом говору 24. марта 1999. којих се као најубедљивији узима да је страдање на Косову толико увредљиво за амерички морални сензибилитет, да је одлулна да употребити силу да га оконча чак и без традиционалних разматрања националног интереса. “Али пошто ово оставља отвореним питање зашто не интервенишемо у Источној Африци, Шри Ланки, Курдистану, Кашмиру и Авганистану — да наведемо само нека од места где су нанете бесконачно много веће жртве него на Косову – председников позив на историјске аналогије или актуелне претње које су крајње сумњиве”, оценио је Кисинџер.
Кисинџер је предвидео пре скоро четврт века како ће Косово тровати међународне односе, нарочито односе са Русијом и Кином, али да ће изазвати “устанак” малих држава против САД. Указујући на разлику између Дејтона и решења УН о Косову уз Резолуцију 1244, Кисинџер је указао да је већина држава у свету подржавала или толерисала Дејтонски споразум. Дејтонски споразум је резултат преговора све три стране у којима се Америка појавила као посредник. Стање на Косову је наметнуто од стране САД и НАТО.
« Србија се борила на нашој страни у два светска рата и супротставила се Стаљину на врхунцу моћи. Не можемо игнорисати Милошевићеву бруталност, али нестанак Србије из балканске равнотеже може изазвати ерупције у другим суседним земљама које имају етничке мањине. Што је још важније, проблем интегритета Македоније биће на нама, претећи ширим балканским ратом. Надајмо се да ће се њему приступити са већом далековидошћу него са у садашњом кризом », указао је Кисинџер.
На крају бомбардовања, Кисинџер је инсистирао на америчкој обавези да заштити српско становништво од Албанаца : «Када се дим разиђе, етничко чишћење српског становништва је вероватан исход уколико не останемо у улози трајне окупације».
Кисинџер је подсетио на Клинтонове речи, који је у говору српском народу, изјавио: „Савезници у НАТО-у подржавају српски народ да задржи Косово као део ваше земље“. Он је додао да ће споразум „гарантовати права свих људи на Косову – и Срба и Албанаца у Србији“. Ништа од овога није могуће постићи договором, већ само наметањем споља.