МИР ЈЕ УВЕК БИО СКУПА РОБА: Лазански о сукобима у 2016. години

Већ са првим веселим кораком у Нову годину, нажалост, поново улазимо у годину рата, санкција и немира. Понајвише зато што „неплаћене рачуне“ из 2015. преносимо у 2016. А по правилу, њихово плаћање ће нас коштати више.

Ратови у Сирији, Ираку, Јемену, Либији и Нигерији, међународни тероризам који не познаје границе и избегличка криза које потреса Европу, јесу проблеми с којима ћемо се носити и наредној години, а чији се крај за сада не незире.

У корену 90 одсто ових сукоба налази се радикални исламизам чији је најзлокобнији представник Исламска држава (ИД). Уништење тог зла на ратиштима Сирије и Ирака имало би кључан утицај на решење свих осталих проблема. Зато се данас најважније битке воде на овим ратиштима, а држава у којој против ИД ратују практично све чланице Савета безбедности (СБ) јесте Сирија.

Иако је недавно донесена историјска резолуција о будућности Сирије, око које су се усагласиле све сталне чланице Савета безбедности, прави мир у Сирији је још увек значајно удаљен, потврдио је Лазански.

– Резолуције су једна стар, а реалност на терену сасвим друга… Рат ће наставити и не може се тако брзо завршити – рекао је Лазански.

Усвојена резолуција СБ на четири странице позива на прекид ватре и политичко решење у Сирији, захтева да све стране у сиријском сукобу „одмах престану са нападима на цивиле“, док ће се механизми за прац́ење, верификацију и надгледање примирја разрадити у року од месец дана.

У нацрту резолуције се такође тражи од УН да сазову формалне разговоре о прелазној влади. Према нацрту, разговори између сиријске владе и опозиције треба да почну у јануару. Док се са овом оценом слаже амерички дражвни секретар Џон Кери, његов руски колега Сергеј Лавров сматра да ће разговори бити могући тек у наредних шест месеци.

Са оценом руског дипломате се мање више слаже и Лазански и додаје: „Док се исламисти не поразе, нема ништа од тога. Ако нема војничке победе на терену, од спровђења избора нема говора“.

Иако до разговора влада Башара ал Асада и опозиције може доћи у јануару, још увек смо далеко од прелазне владе и одржавања ванредних избора. Да би исти дали најкредибилније разултате, потребно је да се одрже у целој Сирији, а пошто се значајан део земље налази под контролом џихадиста, јасно је да избора не може бити док се они не победе.

Иако је за многе резолуција СБ сигнал промене у односима Русије и Америке, за српског аналитичара то је далеко од истине. Својим ангажовањем у Сирији, којим је изненадио Запад, Путину је успело оно што је желео од самог почетка – да присили САД да са њим разговарају као са неким ко је равноправан.

Но, губитак у Сирији само значи да ће Вашигтон тражити неки други начин да узврати Русији. Да ли ће то бити још увек немирно подручје Украјине или нека друга држава руске сфере утицаја, остаје да се види. Једно је сигурно, санкције су Русији продужиле и САД и ЕУ за још наредних шест месеци.

Када је реч о борби против Исламске државе, још увек нема праве сарадње на терену и поред постигнутих политичких договора међу силама. Како је и раније приметио Лазански у својим многобројним коментарима, у Сирији има пуно војски које не разговарају, пуно ланаца команде, пуно авиона и право је чудо да још увек није дошло до судара или више инцидената попут обарања руског сухоја од стране турске војске. А у ситуацији каква је данас, само је питање времена када ће се они десити.

Без конкретне војне сарадње на терену, подржане политичком сарадњом која је већ успостављења, Сирија је у опасности да остане у рату коме се крај не назире или, што је и горе, да постане део још веће Исламске државе.