Ипсос: Грађани Војводине воле Русију, али би радије у ЕУ

Грађани Војводине напозитивније мишљење имају о Русији, али би више волели да живе и школују се у земљама Европске уније, резултати су истраживања Ипсоса.

Осим тога, како наводе, 53 одсто би на референдуму гласало за учлањење Србије у Европску унију.

Резултате истраживања, које је спроведено у периоду од 3. до 10. децембра 2015. године на подручју АП Војводине на узорку од 1.820 испитаника старијих од 18 година, јавности су представили Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски и директор за односе с јавношћу Ипсос стратеџик маркетинга Марко Уљаревић.

Бугарски је рекао да резултати истраживања показују да опредељеност грађана Војводине према Европској унији апсолутно постоји, да поверење грађана Војводине у ЕУ постоји и да је оно веће од просека за целу територију Републике Србију.

„Један од важнијих закључка истраживања је да европски осећај у нама расте са повећањем нивоа образовања и то је још један од разлога зашто морамо да улажемо у образовање. Сигурно да је 60 одсто пољопривредника забринуто за своју позицију на једном отвореном и конкурентном тржишту, али им теба објаснити да су и субвенције које у ЕУ добијају пољопривредници су много веће од три или четири хиљаде динара колико данас добијају“, рекао је Бугарски.

Он је нагласио да је истраживање показало да је политика покрајинске владе у потпуној синхронизацији са оним шта грађани Војводине очекују у процесу евроинтеграција.

Говорећи о резултатима истраживања Марко Уљаревић је рекао да сваки трећи грађанин Војводине има позитивно мишљење о ЕУ, што је на нешто вишем нивоу у односу на просек у Србији где сваки четврти грађанин има повољно мишљејње о Европској унији.

„У односу на предходну годину подршка евроинтеграцијама је готово на истом нивоу и она је нешто мало већа у Војводини у односу на просек на целој територији Србије. У Војводини би 53 одсто грађана гласало за члансво у ЕУ на референдуму да је он одржан у децембру 2015. године, а против би била одприлике једна трећина, а прошле године за је било 55 процената, а против око 29 процената“, рекао је Уљаревић.

Према његовим речима на територији целе Србије 46 одсто би се на референдуму изјаснило за чланство у ЕУ, а против тог чланства било би 38 одсто.

Уљаревић је појаснио да би од укупног броја изашлих на референдум у Војводини 62,38 одсто грађана гласало за чланство Србије у Европској унији.

На питање да ли се лично сматрају Европљанима, 37 одсто грађана Војводине је одговорило са “да“, али је, како је рекао Уљаревић, интересантно да је исти проценат (37 одсто) одговорило са “не“. Проценат оних који се изјашњавају да се осећају Европљанима расте са повећањем нивоа образовања.

„Доминантно је мишљење да ће Србија током преговора у процесу учлањења у Европску унију суочити са већим изазовима него што је то био случај са земљама из нашег региона које су постале чланице ЕУ и то мишљење заступа 72 одсто испитаника“, рекао је Уљаревић и додао да око 40 одсто испитаника није задовољно брзином процеса евроинтеграција, док је 37 одсто задовољно том брзином.

Оно што је по речима Уљаревића уочљива разлика у односу на истраживање које је спроведено годину дана раније јесте да је значајно опао проценат оних који верују да ће Србија постати члан ЕУ у периоду од 2020. до 2025. године и њих је око 33 процента, насупрот 46 процената колико их је било прошле године.

Када је реч о забринутости коју изражавају грађани Војводине поводом чланства Србије у ЕУ најдоминтнија је забринутост да ће тај процес бити „скуп“ и да ће донети проблеме домаћим пољопривредним произвођачима, штоо сматра око 60 одсто испитаника.

Као земљу која ће из нашег региона најпре ући у Европску унију највећи број испитаника, њих 53 одсто види Црну Гору, док се 20 процената изјаснило да ће у ЕУ најпре ући Србија.

„Оно што је занимљиво, иако се највише испитаника изјаснило да највише верује Русији, на питање где би волели да се школује или једног дана живи њихово дете 65 одсто грађана Војводине се изјаснило за неку од земаља западне Европе док се 24 одсто изјаснило за Русију, а када је реч о целој територији Србије за земље западне Европе се изјаснило 70 одсто, а за русију 23 одсто, што говори да када дође до рационалног избора онда земље западне Европе имају апсолутни примат“, закључио је Уљаревић.

Бета