ПИСМА УБИЈЕНЕ СЛУЖБЕНИЦЕ ВЛАДЕ Молим вас, извуците ме из Либијe

– Молим вас да ми нађете замену… Молим вас, имам децу… Молим вас, јер сам жена у Триполију… Молим вас, часно сам радила десет година… Унапред се захваљујем, С. Станковић…

Овим речима се из Либије Министарству спољних послова Србије годинама обраћала Слађана Станковић, службеница српске амбасаде у Триполију, која је напослетку убијена 19. фебруара након што је провела више од 100 дана у рукама отмичара.

Писала је последњих неколико година. Први пут је то учинила 2012. године, а онда интензивније током 2014. и 2015. године. Разлози у молбама на које није добијала одговоре нити решења, годинама су се умножавали. Отета је у новембру прошле године, погинула је у фебруару ове године, сахрањена је пре три дана.

“Блиц” се захваљује Слађаниним колегама из Либије, уз чију помоћ је ексклузивно добио на увид њене молбе које објављује у данашњем и сутрашњем издању.

Маја 2014. Слађана моли надлежне у Министарству спољних послова да што скорије, у јулу или августу, пронађу замену за њу како би могла да се врати кући. У свакој молби се понавља иста реченица – моје разлоге не наводим први пут.

Слађана је у сваком писму прво помињала своју породицу.

– Од 2011. сам сама јер ми је породица са другим грађанима евакуисана. То ми ствара велике проблеме јер ми деца имају 10 и 14 година… Нисам у могућности због школе и безбедности да их доведем овде… Три године одвојености од малолетне женске деце је превише и у овом тренутку њима је мајка потребна – молила је Слађана.

Исте године пише да се у Триполију врло често догађају безбедносни инциденти, а она је жена.

– Своје обавезе према амбасади и држави сам часно и поштено испуњавала, али моја обавеза је и да их испуним према породици… Све ово су довољни аргументи за моју молбу да ме неко замени после скоро девет година рада и преко три године одвојености од деце – пише Слађана 2014. године.

Трагично настрадала мајка малолетне деце писала је као аргумент да јој се изађе у сусрет и чињеницу да је добијала за свој рад највише оцене и похвале из Министарства спољних послова. О својим колегама мислила је похвално. Имала је “срећу да ради у колективу који је јединствен у суочавању са проблемима и са великим безбедносним искушењима, што је нешто највредније што ће ми остати у памћењу с ове службе у Триполију”.

Слађана је веровала да су малолетна деца и њен поштен дотадашњи рад довољни да јој се изађе у сусрет. Узалуд.

(Сутра: Молим вас, морам хитно код лекара!)

А МОГЛО ЈЕ ИЗ УКРАЈИНЕ…

Слађана Станковић, везиста српске амбасаде у Либији, три године је слала писма да јој се омогући замена. А примера ради, по избијању сукоба у Украјини особље тамошње амбасаде које је тражило да напусти земљу у сукобу, како “Блиц” сазнаје, замењено је буквално у року од неколико дана.

УБИЈЕНИ ПОСЛЕ ЧЕТИРИ МЕСЕЦА У ЗАТОЧЕНИШТВУ

Слађана Станковић је отета са колегом Јовицом Степићем 8. новембра 2015. године. Изгубили су животе после скоро четири пуна месеца у заточеништву. Српска влада тврди да су погинули у америчком бомбардовању кампа Исиса у Сабрати, 60 километара западно од Триполија.

Пентагон наводи да амерички авиони нису бомбардовали локацију коју су српске власти доставиле САД као место на којем отмичари држе службенике српске амбасаде.

 

Блиц