Избори – чистилиште или частилиште за „мале странке“

Иако неки аналитичари очекују да ће предстојећи избори бити „чистилиште“ за мале странке, то не мора нужно тако да буде. Наиме, „мали“ и у ову изборну трку радије улазе као партнери оним партијама које сигурно прелазе цензус, него што желе да провере могу ли саме до посланичких мандата. Понекад се договарају и савези који на први поглед не изгледају логично, као, на пример, када се повежу евроскептичне партије и оне које се залажу за чланство у ЕУ.

indexСа Златибора, на Малу госпојину, странка Ненада Поповића кренула је пре две године ка Русији, а са чврстим „не“ Европској унији. Две године касније, озваничује сарадњу са највећом парламентарном странком, којој је на врху приоритета улазак у Унију. Шта је, у овом случају, спојило исток и запад?

„Очување војне неутралности Србије, максимално давање доприноса развоју економских и политичких односа Србије и Русије, борба за очување КиМ у оквиру Србије и подршка суверенитету Републике Српске на изворним дејтонским принципима“, каже председник Српске народне партије Ненад Поповић.

Принципи су и Зелене Србије, право из посланичке групе Борис Тадић, одвели у предизборну коалицију са странком његовог политичког противника – СПС-ом.

„Ми смо разговарали о нешто већем броју мандата, али пре свега о програмским стварима које можемо да договоримо и да покушамо да у неком наредном периоду заједно имплементирамо“, каже председник Зелених Србије Иван Карић .

Оваква предизборна кретања малих ка великима, у српском политичком пољу познаваоци упоређују са односом зета и таште: можда ту и нема велике љубави, али има користи.

„Иду према оном актеру, који им обезбеди основну сврху бављења политиком, а то је улазак у парламент и још радије и слађе – улазак у власт. Зато што улазак у власт, сем што вам омогућује да реализујете неки пројекат, омогућава вам да збринете хиљаде својих прсталица и да их поставите на државне јасле“, каже професор ФПН-а Зоран Стојиљковић.

Бојан Клачар из Центра за слободне изборе и демократију каже да њихов опстанак у Србији, посебно када су опозиција је веома упитан, јер већина њих ако би наступала самостално на изборима има мали или никакаве шансе да пређе цензус.

Окупљање малих око себе, на дуже стазе, исплати се и великима.

„Шта је интерес великог у томе па да покаже ширину, да окупи све и да пропагандно пређе у статус најјаче странке или чак странке која сама добије више од половине гласова“, наводи Стојиљковић .

Представници малих партија признају да им је савез са јачима, тренутно једини начин да опстану на политичкој сцени. И оне које имају јаке локалне лидере, практично немају шансу у ситуацији када готово деценију није било одвојених локалних од парламентарних избора. И када бирач на локалу, по правилу, заокружује препознатљивијег кандидата.

РТС