Хрватски писац Јерговић: Хрвати су Срби с неизлечивим комплексом мање вредности

Вимблдон је у недељу добио новог-старог шампиона Новака Ђоковића, а меч који је трајао пет сати, игран је у пет сетова и решен првим тај-брејком петог сета у историји турнира, био је прва спортска вест дана.

Док су хрватски портали у недељу у хвалоспевима писали о успеху једног од најбољих тенисера које је свет икада видео, познати писац из Хрватске Миљенко Јерговић имао је другачије виђење коментатора који су меч финала преносили на телевизији.

– Ђоковић је, након величанственог меча, освојио Вимблдон. Била је то једна од оних стварно великих утакмица двојице стварно великих спортиста – претерано би и погрешно било рећи супарника – у којима скоро да је и свеједно који ће победити. Превелики су да би били поражени. Али један је, ипак, победио, и то је лепо знати.

– Жалосно је, међутим, на Ђоковићеву победу гледати са ових страна. Хрватски телевизијски коментатори здушно су навијали за Федерера, баш као да им у супоротном прети отказ или као да им министар одбране стоји над главом с упереним револвером – пише Јерговић.

Критички посматра и на насловнице данашњих новина, које су подсетиле да је прошле године на данашњи дан Хрватска остварила највећи успех у историји фудбала пласманом у финале Светског првенства у Русији.

– А насловнице данашњих хрватских новина славе лањски пораз хрватске репрезентације од Француза, баш онако како су 1989. Срби славили давнашњи пораз на Косову. О Ђоковићевој победи сви редом пишу кроз причу о заслугама хрватских чинилаца (Иванишевић итд.) за њу – пише Јерговић и наставља још бриткије и оштрије.

– Страшно, понижавајуће, бедно… Хрвати су карикатура Срба. Хрвати су Срби с неизлечивим комплексом мање вредности. Ево, да мало поправимо ствари, моја два текста о Новаку Ђоковићу, написана у размаку од дванаест година – нагласио је Јерговић.

Он је тим постом на фејсбуку подсетио на два текста која је писао о српском играчу. Прво је ситуација након финала Мастерса у Монтреалу из 2007. године када је званични спикер Новака назвао Хрватом, после Новаковог тријумфа над Федерером.

– Ја, наиме, нисам из Хрватске, него из Србије. Нема везе, не љутим се. То је ионако исто – рекао је тада двадесетогодишњи Ђоковић, а Јерговић је тај начин размишљања подржао.

– Покушајмо замислити шта би се догодило да су неког нашег спортисту прогласили за представника Србије. Тај би несретник за почетак морао да да седам шовинистичких изјава за наше и за стране новине, споменути Вуковар и Шкабрњу, па закључити како би био срећнији да није ни освојио турнир, него да му се овако нешто догоди.

Неко је пре седам-осам година, у време Горана Иванишевића, рекао да је управо тенис, а не рецимо фудбал, спорт по ком се Хрвати разликују од Срба. Хтео је рећи како Срби никада не могу бити велики тенисери јер нису господа. Нема ништа слађе, барем када је реч о националистичкој охолости, него када нам живи живот звекне шамарчину…

– Можемо ли ми Хрвати поднети да су Срби наједном већа господа од нас? Тешко, скоро никако, с муком, а онда и са игнорисањем. Правићемо се да тениса више и нема! Или ћемо Новаку псовати матер јер је рекао голу истину, да су Срби и Хрвати исто. Када не бисмо били исто, тада би нас радовао Ђоковићев успех – наводи између осталог Јерговић у тексту од пре 12 година.

У оном новијем тексту констатује да се Ђоковић понаша као слободан човек јер у сваком тренутку користи прилику да каже нешто лепо и о осталим спортистима са ових простора.

– Никога он, нажалост, тиме неће учинити бољим, али ће се у његовој исправности као у одразу огледати сво зло нашег патриотског света. Одличан је то разлог да се са свих страна мрзи. Новак Ђоковић је оно што смо сви ми могли бити, али нам је овако једноставније – закључио је Јерговић.

Телеграф