Иран однео поене на сусрету Г7
Изненадни долазак иранског министра спољних послова Мухамеда Џавада Зарифа на самит Г7 вест је која је заиста обележила сусрет лидера седам најразвијенијих земаља света.
На позив министра иностраних послова Француске, а у договору са председником Емануелом Макроном, Зариф је ненајављено слетео у Бијариц и засенио све разговоре лидера Г7.
Бела кућа је саопштила да Француска није обавестила америчког председника да ће се шеф дипломатије Ирана састати са француском делегацијом, док је сам Трамп касније рекао да је дао пристанак да Зарифу буде упућен позив, да је по том питању постојало јединство лидера и негирао је да је био изненађен или љут због његовог доласка.
Поремећени односи
Да ли због доласка Ирана на Самит ипак може дође до конфронтације Европске уније са Америком?
Спољнополитички коментатор и добар познавалац прилика на Блиском истоку Бошко Јакшић подсећа да су лидери ЕУ одавно дали до знања да се неће придружити америчким потезима, посебно Трамповој прошлогодишњој одлуци да изађе из Нуклеарног споразума. Од тада, трансатлантски односи су у значајној мери поремећени, управо питањем Ирана, тврди наш саговорник.
„Поремећени су, с обзиром да Вашингтон прети санкцијама, и то не само оним које је увео Ирану, већ и санкцијама свим западним фирмама које тргују са Ираном, пре свега са њиховом нафтом. Од тада Европска унија тражи модалитете како може да сачува сарадњу са Ираном, да сачува једно веома лукративно инвестиционо тржиште, које је у првим месецима, одмах после укидања санкција, однело милијарде долара инвестиција за Иран“, каже Јакшић.
Зариф прижељкује свађу
Са овим ставом сагласан је доцент са Руског државног универзитета за хуманистичке науке Сергеј Јурјевич Серјогичев. Он сматра да Европљани желе да Американци укину санкције Ирану.
„Американци, у принципу, нису против њиховог укидања, али под њиховим условима, а заправо Зариф покушава да искористи Макрона и ЕУ као противтежу САД, односно да посвађа Американце и Европљане, али не мислим да ће успети“, каже Серјогичев.
„Амерички услови подразумевају да Иран призна да је производио нуклеарно оружје, односно, да судбину нуклеарног програма преда у руке САД. Вашингтон је можда спреман да призна Иран као великог регионалног играча, али заузврат ће тражити гаранције за безбедност Израела. Услови ће бити неповољни за Техеран. САД такође могу да захтевају заузврат да се потпуно отвори иранско тржиште, али само за Американце. За Иран ни то није повољно. Рачуна да га неће бомбардовати, да има ’резерве‘ за преговоре, док Трамп распаљује страсти и доказиваће да то није тако“, каже овај руски експерт.
Сигнал подршке Техерану
Јакшић са друге стране сматра да ће Иран бити упоран, јер велика тржишта за његову нафту на истоку нису довољна за добијање савремене технологије, која је Ирану потребна после свих деценија санкција под којима је та држава била.
„Иранци су повремено знали и да кажу да су незадовољни степеном и брзином усаглашавањем ставова Европске уније, али је јасно да је, када је Макрон позвао Зарифа у Бијариц, то био велики сигнал подршке Техерану. Не мислим да је Макрон ишта посебно тиме ризиковао у односима са Трампом, јер ти односи поводом Ирана су познати. Они се налазе на два различита пола“, истиче Јакшић.
Танкер продат после састанка…
Разговори са Зарифом у Бијарицу трајали су три и по часа, од чега је пола часа разговарао насамо са Макроном. Ирански министар је на свом налогу на Твитеру написао да предстоји компликован пут како би се решила ситуација око Ирана, али да „вреди пробати“.
Непуна 24 часа касније решена је криза са иранским танкером
Није познато ни да ли је танкер био тема разговора видно расположених Зарифа и Макрона. Серјогичев каже да је оно што се десило у Бијарицу, ипак, само дипломатски посао.
„Не очекујем велики напредак од Зарифове посете“, каже руски експерт.
„Европа је слаба у конфронтацији са Американцима. Индустријалцима из САД би било тешко без европског тржишта, али би преживели, док европски индустријалци без америчког не би. Трамп то веома добро зна. Европљанима ће бити тешко да оспоре америчку диктатуру против Ирана. Вероватно од тога неће ништа добро изаћи, али неће ни лоше“, каже он.
Iran’s active diplomacy in pursuit of constructive engagement continues.
Met @EmmanuelMacron on sidelines of #G7Biarritz after extensive talks with @JY_LeDrian & Finance Min. followed by a joint briefing for UK/Germany.
Road ahead is difficult. But worth trying. pic.twitter.com/oXdACvt20T
— Javad Zarif (@JZarif) August 25, 2019
Тријумф у гостима
Представник Јелисејске палате је изјавио да Француска позитивно оцењује резултате разговора са иранском делегацијом, а британска агенција Ројтерс јавља да је ирански дипломатски извор саопштио да је Иран затражио да му се дозволи извоз 700 хиљада барела нафте дневно, као гест добре воље Запада.
„Шта год да је на маргинама Г7 договорено, Зариф се из Француске вратио као победник“, оцењује Јакшић.
„Оно што је несумњиво важно, то је дипломатски успех Ирана и чињеница да је Зариф дошао на место на коме се не налазе само лидери Европске уније, већ и лидери Г7 са других континената. То треба да прошири подршку Ирану, да се изађе из ћорсокака у који Трамп стално покушава да убаци Иран, оптужујући га за све, од светског тероризма, до претњи Саудијској Арабији и Израелу“, закључује Јакшић.
Спутник
, који је био заплењен у Гибралтару. Супер-танкер је продат, а његов нови власник, чије име није познато, одлучиће где ће даље пловити и где ће се зауставити. Остало је непознато коме сада припада нафта са танкера, вредна 100 милиона долара.