Профил демократског отпора безакоњу: духовна вертикала и естетика слободе

,,Осим свог традиционалног значења, ношење, истицање или осликавање тробојке оно представља, авангардно и модерно становиште, кроз које се негира и одбацује сав анахронизам и ретроградност, ауторитарних облика владавине.“

Као и увијек кроз историју, порођајне муке демократије долазе кроз отпор устајалом стању ствари, институцијама које су завршној фази окоштавања. Демократија долази кроз бунт и креативност голоруке омладине, ,,наоружане“ креативношћу, чистом вјером у идеале, етиком и естетиком. И када долази, демократија прво куца на адресу ригидних режима чија врата држе закључаним плаве униформе, пендреци и кордони.

Данас, режимске адресе оптужују и хапсе младе људе који су свој бунт и тежњу за праведним и демократским друштвом исказали ликовним евоцирањем симбола који представља модерну државност и националну еманципацију Црне Горе.

Саговорници на ову тему за Српски талас су Владимир Добросављевић, историчар и политички консултант, и Александар Нововић, друштвени активиста и политиколог. Како наши саговорници коментаришу – актуелно дешавање је авангардни манифест демократског отпора и грађани Црне Горе су на врло својствен начин спојили симболе, традицију и модерну демократску побуну.

,,Током ове ,зиме нашег незадовољства’ широм Црне Горе, вратила се из колективног несвесног нашег националног бића, тробојка, застава која представља симбол јединства и препознавања, ма где егзистирали“, констатује Добросављевић.

,,Она је стег (застава) који носимо испред себе, али и дубоко у нама, током сваког марша кроз новију историју који смо имали, без обзира, да ли је у питању била борба за унутрашњу или спољашњу слободу.

„Данас, и поготово у ЦГ, осим свог традиционалног значења, ношење, истицање или осликавање тробојке, носи са собом и алтернативни израз. Оно представља, авангардно и модерно становиште, кроз које се негира и одбацује сав анахронизам и ретроградност, ауторитарних облика владавине, криминализованости политичких елита, примитивизам медијског простора или шарлатанска деконструкција традиционалних идентитета. То је симболичка историјска вертикала кроз коју показујемо, да је опстати као део нашег народа и његовог вредносног кода, значи и бити вечито савремен!“

Свевременост и савременост симбола

Добросављевић нас подјећа да ,,Сваки покрет отпора, против главног тока, политике, идеологије, културе, има потребу за сопственом визуелизацијом кроз симболе или амблеме“.

,,Савремена култура препуна је таквих знамења. Од знака за мир у хипи покрету, преко заокруженог ,,А“, као симбол за анархију код панкера, преко стилизованог В у графичкој новели Алана Мура и апологији побуне “В као Вендета“, па све до развијене заставе Јорла, која прати пробој краља Теодона и његових пратилаца, петог дана опсаде Хелмовог понора, у зору, чекајући спас са Истока од демонских Јурук-хаја, у Толкиновом ремек делу “Господар прстенова“.

По Јунгу, “симболи имају експресивну, изразну функцију, али и мотивациону, покретачку, јер чулном сликом не само да изражавају унутрашње психичко искуство, већ и утичу на психичка збивања, доживљаје и понашања људи. Они су, уобличене енергије, снаге, тј. детерминишуће идеје, које имају исто тако велику духовну као и афективну вредност“, закључује Добросављевић.

Ко врши насиље и нарушава јавни ред и мир?

Манир аутократских режима да сваки захтјев за демократијом ,,упакују“ у непријатељски акт подривања државе, по ријечима Александра Нововића, видљив је у свим политичким ситемима широм свијета.

,,Као политиколог, за овај случај, могу понудити једну можда штуру, академску перспективу, али у складу са социолошком логиком, довољно се осврнути на хронологију догађаја и основне теоријске поставке друштвених феномена.

Имајући у виду да се литије у Црној Гори дешавају од 27. децембра и да је улицама градова у Црној Гори шетало и исказало свој антирежимски став преко сто хиљада грађана, без иједног инцидента; ако имамо у виду да се традиционалне тробојне заставе, данас као један субкултурни феномен, као ликовни и естетски израз бунта и отпора – шире по Црној Гори, такође без и једног инцидента, онда се чини врло јасно ко је изазвао инцидент и нарушио јавни ред и мир у ноћи између 25. и 26. јануара“, кометарише Нововић.

,,Када погледате фотографије којима се ПР служба Главног града инфантилно хвали како се боре против вандализма, видите један непомичан, лијепо окречен и уређен зид, иза којег куљају дим сузавца попут бојних отрова у Првом свјетском рату. Занимљиво би било видјети неког посматрача из цивилизованог дијела свијета како реагује на то саопштење: јер је на слици, или пак на снимцима који су јавности доступни, очигледно су од стране грађана ,,лансирани“ колорити на зидовима који су поруке отпора, а од стране униформисаних кордона сузавци, детонације и дим.

Дакле, очигледно је да се последњих мјесец дана у Црној Гори тежња за правдом и демократијом манифестовала кроз мир и ненасиље, а да је реакција режима она која је нарушила овај мирни једномјесечни отпор који се јавности представио цивилизованошћу и пристојношћу.“

Да ли је полицијска репресија одраз нефункционалних институција?

На крају, Нововић поставља питање, да ли се иједна иницијатива у Црној Гори може покренути или спровести од стране инсититуција, или само од стране саме, голе полицијске силе?

,,Да ли је ово неки нови политички дискурс: Послије интервенције полицијске палице на медијску сцену, сада полицијском палицом уређују и јавне површине у граду?“

Овај политиколог нам напомиње, да поменуте полицијске интервенције на разне сфере живота, треба имати у виду, јер како каже, ,,то је нешто што упорно стоји ван домашаја разумијевања, полако постаје очигледно: а то је чињеница да полиција данас у свијету више није чувар реда као што је то била у XX вијеку, већ је чиста еманација и синоним за силу и присилу.“

За дашак демократије

Нововић подсјећа да је све већи борј теоретичара који тврде да што цивилизација, наводно више напредује, полицијска палица је све дужа и дебља, а законски акти, све тањи и празнији.

,,Ова цијела ситуација подсјећа на глобалну ситуацију у свијету: политички системи и институције су у све дубљој кризи, а захтјеви грађана све видљивији и конкретнији. Црна Гора, макар у томе – борби за демократију – није дезинтегрисана од свјетских токова, управо захваљујући овој врсти бунта, а последњи догађаји показују да демократија чека да и ми отворимо врата и пустимо и код нас дашак демократије“, закључио је Нововић.